[memento]

Kurvoazije

Francuski konjak je jedino alkoholno piće u kome uživaju sva ljudska čula, kažu zaljubljenici u ovaj "anđeoski napitak".

Vrhunski konjak zahteva mnogo rada i novca. Utvrđeno je da je za proizvodnju litre francuskog konjaka potrebno pet puta više novca nego za istu količinu viskija, tako da kurvoazje prolazi strogo kontrolisan propisan proces destilacije, zrenja i blendiranja. Tradicija duga više od dvesta godina i činjenica da je upravo ovaj konjak bio omiljeno piće Napoleona (otuda njegova silueta na etiketi) obavezuju više od bilo kakvih pisanih pravila i zakona.

Tajna kurvoazijea je u harmoniji ukusa, mirisa i boje. Sva čula moraju da uživaju. Najpre se, kaže, uživa očima u prelepoj boji ćilibara, zatim se prepušta čaroliji neodoljivog mirisa, a pre nego što se popije gutljaj dobrog konjaka, čaša se zagreje dlanovima. Konjak najviše prija posle ručka u trenucima opuštanja uz čokoladnu tortu i dobru cigaru.

Kurvoazje se pravi gotovo isključivo od grožđa "uni blan" iz vinograda koji se ne smeju navodnjavati ni prskati. Strogo je propisano da se grožđe bere u oktobru, da destilacija počne u novembru i završi se najkasnije do 31. marta. U procesu proizvodnje od sedam litara izuzetno kvalitetnog vina dobija se jedan litar francuskog konjaka. Pre flaširanja, konjak mora da odleži, da sazri u bačvama, koje se prave od najkvalitetnijeg drveta. Svake godine iz ovih bačvi ispare po tri procenta tečnosti koje destileri od milja zovu "anđeoski deo". Najjeftiniji "kurvoazje VS konjak" zri od četiri do sedam godina, a najskuplji "inicijal" ne sme da bude mlađi od 50 godina.

Pre flaširanja konjak se blendira (meša) ne bi li se postigla što je moguće veća harmonija ukusa. Čitav tim "majstora blendera" nedeljama degustira i kombinuje različita godišta da bi se što više približili savršenstvu. Majstori blenderi se ipak nikada ne napijaju, kako bi se možda moglo pomisliti, jer se proba konjaka najviše vrši čulom mirisa, a i kada se testira ukus najčešće se konjak ispljune.

Možda niste znali, ali istraživanja američkih i danskih naučnika dokazala su da konjak značajno produžava život i smanjuje rizik od infarkta, jer stari konjak sadrži polifenol koji je veoma dobar u sprečavanju srčanog udara. Pokazalo se da ljudi u jugozapadnom delu Francuske žive znatno duže od evropskog proseka. Upravo zato što svakodnevno posle jela popiju po čašu dobrog konjaka. Naučnici su to nazvali "francuski paradoks".

Istorija "Kurvozajea" počinje 1800. godine kada je Emanuel Kurvoazje osnovao svoj biznis u Parizu. Već 1811. godine skladište u Bersiju posetio je Napoleon i oduševio se ovim konjakom. Emanuelov sin Feliks i Luj Žil Giloa 1835. godine osnivaju kompaniju u Žarnaku gde se i sada nalazi. Feliks Kurvoazje 1848. godine dobija Legiju časti, da bi već 1869. godine bio imenovan za specijalnog isporučioca dvora. Braća Simon 1909. godine kupuju kompaniju, a u doba najveće ekspanzije 1964. godine firmu kupuje Kanađanin Hiram Voker. Konačno, 1986. godine Kanađani "Kurvoazje" prodaju "Alej Domeku", internacionalnoj grupaciji u čijem sastavu je i danas.

Iako na različitim meridijanima prave koktele sa konjakom pravi je greh ukrštati kurvoazje s drugim pićima. Najbolje je poslužiti ga čistog.
Za početak, važno je servirati konjak u malim čašama oblika lale koje ne smeju biti predebele da bi piće moglo da se zagreje dlanovima. Konjak je dižestiv i po pravilu se uzima posle jela, mada se danas sve više koristi kao aperitiv.

Konjaci (pravi su jedini francuski iz pokrajne konjak sve ostalo su brandy) se po godinama satrosti od najmlajdeg do najstarijeg se obeležavaju oznakama:
-vs.-vsp.-vosp.-x.o.

Živeli!