Jedno ko nijedno,govore stari ljudi....Poznajem dosta žena koje imaju jedno dete,a sad im je žao što ne rodiše više,jer su u godinama,kada to biološki ne ide lako kao u mladosti.
Eto,pre neki dan,šokiralo me razmišljanje mlade žene od dvadeset tri godine,kojoj ne pada na pamet da rađa decu dok se materijalno ne obezbede ona i muž.
Slušam je i ne verujem šta priča,sva bitna...Tada sam joj dočarala,šta sam ja imala kada sam prvi put ostala u blagoslovenom stanju- ništa,osim želje,dobre volje,ljubavi,posle tri godine rodih i drugo,živi su i zdravi,ono ništa (materijalnih stvari),sada ima i više nego što treba...
Dodala bi još nešto,mlade devojke i žene nisu ni svesne da je izneti danas zdravu trudnoću,bez održavanja trudnoće,i rođenja zdrave bebe,najveći dar na svetu,zaista...i budu li čekale da se "materijalno obezbede"...načekaće se...
A ovi moji mali ljudi,poželeše ovih dana da imaju,još jednog brata,ili sestru
...