[nenad.bds]

Komšija Švaba popuje

Popravljao Lala nešto na krovu, omače se smandrknu.
Na tresak, komašija Švaba pritrča i preko tarabe vidi Lalu kako sedi na zemlji i pipa se dal' se pokrljo.
Kad Švaba vidi da Lali nije ništa ozbiljno, poče mu popovati:
nisi smeo lotre tamo prisloniti, moro si se pajvanom privezati, nisi trebo u opancima na krov, te ovo, te ono.
Lala sedi, sluša, sluša, odmiče guščija govanca od sebe, pa će:

- Slušaj komšija - čija je ovo avlija?
- Pa tvoja! - odgovara Švaba.
- A čija je kuća?
- Pa tvoja, neg čija! - opet će Švaba.
- A krov?
- Pa tvoj!
- A čije su lotre? - nastavlja Lala.
- Tvoje!
- A čije je ovo dupe? - hvata se Lala za ugruvanu stražnjicu.
- Ta nije valjda moje! - odgovara komšija Švaba.
- E, vi'š komšija: moja avlija, moja kuća, moj krov, moje lotre, moje dupe - pa se penjem i silazim kako ja 'oću.

------

Oštra i duboka mis'o

Lala regrutovan i rešili da ga ožene pre neg što u vojsku ode.
Raspitivali se za udavače pa reše iz koji' kuća da gledaju devojku za đuvegiju. Dobro istimarili konje, kopita im nacrnili lojem i garom, amove navoštili i ulaštili, taljige oprali i glavčine podmazali a sicove s novim ponjavama stavili. Praznične ajncuge i papuče obukli a mladoženju u novi šešir i prvu reklu obukli, pa krenuli da vide udavačinu familiju i udavaču samu.

Teraju konje polako (da se svi ne napraše) a baba (otac) usput s'vetuje sina da ništa ne govori dok ga stariji ne pitaju; kad ga pitaju da ih gleda u oči, a pre nego što odgovori, da dobro smisli i kaže samo nešto oštro i duboko.

Kad su stigli u kuću udavače posedaše jedni naspram drugih a razgovor vode glave kuća. Dođe vreme i da se đuvegija predstavi. Kad mladom Lali udavačin otac kaza da nešto i on prozbori, Lala se uozbilji, misli, misli, pa će:
- Britva. Bunar.
---------------

Usvojeno crnče

Lala i Sosa nisu mogli imati dece i reše da dete usvoje.
Odu u varoš da to obave, jednom, drugi, treći put... Već se i selo zainteresovalo šta toliko biraju.
Najzad, pojavljuju se iz varoši s detetom. Sjatio se komšiluk da vidi šta su to izabrali posle tolkog truda, kad ono - crnče!

- Pobogu, pa što crnče? - znatiželjno će komšilik.
- Pa, da komšija Bosanac ne može kasti da mi ga je on pravio!
------------

Lala matematičar

Lala i Sosa, već u podobrim godinama, reše da probaju i to, i da u banju ode svako za sebe, al da pošteno ispriča svako od njih šta je radio.

Po povratku, Lala će prvi da se pohvali:
- Ja sam upozno lepu devojku od 20 godina!
- Pa šta - uzvraća Sosa - i ja sam upoznala momka od 20 godina.
- A ja sam nju i u krevet odveo! - nastavlja Lala.
- Pa i ja sam momka! - odgovara Sosa.
- Al ja sam devojku i j...! - nastavlja da se hvali Lala.
- Lalo, Lalo, nikad nisi računati znao: 60 u 20 ne ide ni jedared, al' 20 u 60 ide trired!

-----
Zet brez sata

Putovali vozom izmedju ostalih putnika, Lala - domaćin, s velikim trbuhom i satom u džepu prsluka na debelom lancu i mladi, doterani gospodičič. Svi čavrljaju da prekrete vreme ali niko se ponaosob nekom ne obraća.

Putovanje se odužilo pa gospodičić upita Lalu koliko je sati ali mu Lala ne odgovori niti obrati pažnju na pitanje. Ponovi se to još dvaput. Stigoše utom i u Kukindu, pa se zadesi da Lala i gospodičić isti fijaker najme da ih odveze kud su naumili .

Voze se oni tako i divane obično, kad će gospodičić:

- Vidim, gosn Lalo, da ste čovek na mestu, al što mi niste kazli kolko je sati kad sam vas lepo zamolio.

Lala mu ozbiljno odgovara:

- Znam ja kakav sam ja, a vidim i kakvi ste Vi, mladi gospodine.
Da sam ja Vama kazo kolko je sati, Vi bi nastavili da samnom furtom divanite. Pa bi me ondak ptali:
'Jelte Lalo, a kuda putujete ovim ajzlibanom?' a ja bi odma odgovorio 'Pa u Kekendu Veliku, ta kud bi drugo' a vi bi o'ma: 'A šta ćete tamo?' i ja bi odma iskreno kazo da tamo bivam. A Vi bi, kakvi ste, nastavili: 'A di Vam je kuća i kakva je?' a ja bi: 'Čelo glavnog šora a kuća na lakat' pa bi Vi: 'A imte'l tamo koga?' - ' Sosu, moju golubicu i mog anđela Milicu'.

Ta, Vi se ne bi dali zaustaviti, pa bi nastavili: 'A Milica, jel čemu?' a ja bi moro pošteno kasti 'Neg' šta - lepotica, udavača, miraždžika'.

Ni tu se Vi ne bi zaustavili, neg bi odma dalje pitali: 'A mogul' ja doći da ju vidim?'. Znam ja sebe, odma bi kazo: 'Ta samo izvolte u nedelju pre ručka'.

A Vi kak'i ste, o'ma bi u nedelju posle crkve došli, pa bi mi seli, rakijicu pili, pa bi Vas ja na ručku zadržavo, a Vi bi ste i ostali. Pa bi lepo ručali: supe s knedlama od džigerice, mesa supinog sa sosom od višanja, pa pečenje od guska s jabukama u tepsiji, pa malo sarme, samo da probamo kak'i je kiso kupus ove godine, te na kraju Sosinu štrudlu s makom debelu ko noga. A kad žene astal pospreme, muškacone i gurabije uz roza vino. Onda bi vas ja pit'o oćete li kafu i Vi bi kazli 'Fal'a, ta baš rado!' a ja bi poslo Milicu da kafu samelje, a Vi bi onda pitali:
- 'Jelte Lalo, a dal' bi Vi meni dali Milicu za ženu?'
a ja, kavki sam znam, reko bi':
- 'Ta mani se, j...š zeta bez sata!' '- pa bi se mi posvađali!
-------

1. Znam da su Lale samo Banaćani, al meni više leži (a naročito za viceve) da su tim imenom obuhvaćeni svi Vovjodjani jer vicevi su sublimirani izraz osnovne karakterne crte nekog nekog naroda ili neke grupe, pa i mislim da se vicevi o Lali i Sosi u najvećem delu odnose na Vojvodjane (stare ili one koji se Vojvodjanima osećaju) bez obzira da li su u Banatu, Bačkoj ili Sremu.
2. Zamorio sam se od nastojanja da se prisetim laloškog govora jer ga znam samo 'iz druge ruke'. Ako neko može da popravi - OK.