Ja malko kasnim,ali evo josh jedne pesme iz te zbirke
FRAGMENT O DETINJSTVU
Beli se jato kuca u dolji.
Sokaci, - shirok mesechev trag.
Za jedbu svetlost iza polja
ostavih nekad dom star i drag.
Stvarnost je bolela vishe i od bola.
Oteklo veche niz sokak znan,
kren'o sam putem ispod topola,
a kuda, - nisam znao ni sam.
Pozare zemlje podjoh da trazim,
a za mnom krenu pas stari, zut.
Pit'o sam ljude da mi kazu
kuda je donde najprechi put.
- E, dete, dete, oko vara,
pomislish: blizu - a ko zna gde je.
Atari, atari, svuda atari,
a nebo nad njih leglo k'o streja.
Daljine prodjoh lutajuci.
Ne nadjoh plamen y svetu tom.
Josh isto veche vratih se kuci.
Suseda sretoh - gleda u noc.
Pit'o sam oca gde mu je ljubav,
-on mashe glavom dugo i tuzno.
Neko je shorom psovao grubo
i pijan pevao neshto ruzno.
Utopih zelje u jastuk beli.
Usnih: mesec je na njive pao.
Ujutru zaplakah k'o vetar selom,
jer shta sam drugo tada znao?
do uskoro