Valerija Mesalina
rimska lolita
Kada se jedan ne naročito pametan i privlačan muškarac zaljubi u veoma privlačnu i inteligentnu petnaestogodišnju devojku, onda je obično “gotov”
Iz knjige “Ja, Kaludije”, Robert Grevs
Rimsko carstvo je stvorilo neke od politički najlukavijih i najambicioznijih žena u istoriji čovečanstva. Među njih spadaju i takve ličnosti kao šta su Livija Avgusta, zlobnica, žena velikog Cezara Avgusta; Popeja, izdajnica, druga žena cara Nerona; i naravno, krvoločna vučica, Agripina Mlađa. Ali, sinonim za sve zlo i grešnost ženskog roda, već vekovima predstavlja ime Valerije Mesaline. Ona je pravi fenomen i zbog toga što je tako lošu reputaciju stekla za veoma kratko vreme, jer je kada se upoznala s carem Klaudijem i udala se za njega, imala tek petnaest godina, a samo dvadeset dve kada je umrla.
Valerija Mesalina je bila treća žena Tiberija Klaudija Cezara, koji je postao car nakon što je njegov nećak Kaligula ubijen 41 g. n.e. Pre nego što je Klaudije došao na tron, niko ga nije smatrao značajnom ličnošću, pre svega zbog fizičkih mana koje je imao od rođenja. Neki današnji istoričari smatranju da je bolovao od cerebralne paralize, ali su ga njegovi savremenici jednostavno smatrali glupakom i bogaljem, što ga je verovatno i spasilo kada su, nakon Kaligulinog smaknuća, vojnici krenuli u ,,čišćenje” carske palate od svih njegovih saradnika i rođaka. Ali, budući da je Klaudije bio plemenitog porekla, uživao je podršku nekih grupa Pretorijanske garde i zahvaljujući tome uspeo je nekako da sa svojom ženom, Mesalinom, preživi taj pokolj.
I Mesalina je bila plemenitog porekla i imala slavne pretke. Njena majka je bila Domita Lepida (unuka Marka Antonija), a otac slavni rimski konzul, Valerije Mesala Barbat. Budući da je imala takve roditelje, Mesalina je imala puno privilegija, a naročito onu da je bila Kaligulina dvoranka. Zato je i razumljivo što je rastući u takvom okruženju postala potpuno svesna intriga koje su se dagađale na carskom dvoru i nesigurnosti života, naročito pripadnika vladajuće klase, u vreme Kaliguline tiranije. Tokom svoje vladavine, Kaligula je uživao u tome da gleda krvave gladijatorske borbe koje su se održavsle u rimskim amfiteatrima. I u carskoj palati je bilo puno krvoprolića, kao i različitih surovosti i zlikovačkog ponašanja. Mesalinin budući suprug, Tiberije Klaudije, je u to vreme bio samo jedna neprimetna senka koja se kretala u pozadini – neko ko je uživao u jelu i posmatranju političkih spletki koje su se neprekidno događale na dvoru. Nikome nije bilo ni na kraj pameti da bi on mogao postati važna ličnost, a kamoli da će doći na presto, pa se Mesalina za njega najverovatnije udala zbog toga što je želela da postane član moćne porodice, a ne zato što se nadala će on postati car.
Valerija Mesalina je, bila Klaudijeva treća žena. Prethodne dve (verenice) su bile Emilija Lepida, praunuka cara Avgusta, a druga, Livija Medulina. Mesalina i Klaudije su se upoznali kada je on imao pedeset godina, a ona petnaest. Malo je verovatno da je za Mesalinu to bila idealna prilika, ali je Robert Grevs, u prvom tomu Klaudijeve izmišljene autobiografije, tu devojku ovako opisao:" Mesalina je bila izuzetno lepa devojka – mršava i žustra, s crnim očima s gustom, kovrdžavom kosom. Skoro uopšte nije pričala, već se samo zagonetno smeškala zbog čega sam, naprosto, poludeo za njom."
Koliko god bila nezrela, ona je sigurna zazirala, a možda se čak i plašila toga da se uda i spava s Klaudijem. Uprkos tome, oni su oko 38. g. stupili u brak, povodom čega je napravljeno jedno skromno venčanje. Ubrzo nakon toga, 39. g. Mesalina je rodila ćerku, Oktaviju. Posle Kaligulinog ubistva, 41.g. Klaudije je postavljen za cara i ona je postala carica. Mesalina se s puna žara i samopouzdanja prihvatila te funkcije i uživala je u njoj, učvrstivši svoje pozicije time što je 4l. g. Klaudiju rodila sina Britanika. Kao majka naslednika prestola, imala je još veći uticaj i na muža i na njegov dvor. Mesalina je verovatno bila zanosna, jer je čak i na početku braka s Klaudijem bila okružena pažnjom više Ijubavnika. Njen uticaj na muža bio je toliki da se on godinama pravio da ne primećuje njenu razvratnost i gramzivost. Čak i kada je posumnjao da ona vodi takav život, pošto je bio jako plašljiv čovek, nije ništa preduzimao, i ispunjavao joj je svaki hir.
Interesantao je to što je prvi znak njene zmijske prirode isprovocirala ljubomora. Stupivši na presto, blagi i razboriti Klaudije dao je do znanja da bi želeo da se njegove dve nećake (Britanikove kćeri), Agripina Mlađa i Julija Livila, vrate iz izgnanstva u Pontiji, gde ih je poslao car Tiberije, nakon što ih je njihov brat, Kaligula, silovao. Upbrzo je lepa i zavodljiva Julija bila likvidirana i to je gotovo sigurno Mesalinin prvi zločin, a motiv je bio ljubomora, jer je primetila da je njen uticaj na muža i cara počeo da slabi, za šta je okrivila nesretnu Juliju.
Jedan od prvih koji su naleteli nja osvetničku prirodu bio je i Apije Silan, inače muž Meslinine majke, Domicije Lepide i prijatelj cara Klaudija. Silan je, zapravo, bio izuzetno omiljen čovek, koji je trebao da bude na nekoj visokoj funkciji, ali ga je, kada mu je mlada Mesalina dala do znanja da joj se sviđa to kao moralan čovek odbio. Povređena Mesalina je nagovorila slugu, Narcisa, da caru ispriča da je usnio san u kome je video kako ga Silan ubada bodežom u srce. Da bi dodala ulje na vatru, i sama je ispričala Klaudiju kako je sanjala da je Silan probrao da ubije cara da bi došao na presto. Pošto je bio jako sujeveran, Klaudije je shvatio sa nema drugog izbora, i naredio je da se Silan pogubi.
Ovaj događaj je Bio je to događaj koji je podstakao nekoliko članova Senata da skuju zavera protiv Klaudija i njegove žene, intrigantkinje, kako bi ih zbacili s trona i na presto postavili ya imperatora Dalmacija. Međutim, Mesalina je to osetila i naložila da se ti ljudi pogube, kao i svi oni koji su na bilo koji način bili umešani u zaveru, a imovina da im se konfiskuje. U cilju zadovoljenja svoje pohlepe, počela je da izvlači materijalnu korist iz svoje pozicije rimske carice, prodajući svoj uticaj svakom ko je to mogao da plati. Prodavala je pravo građanstva, izdavala dozvole za gradnju ljudima koji bi davali najveća mita i postavljala na visoke funkcije sve koji su bili u stanju da joj zlatom napune kesu.
Mesalina je, nažalost, prezirala tradiciju i nikada nije dostigla standarde koje je postavila njena prethodnica, Avgustova žena Livija Druzila. Štaviše, ona je bila njena sušta suprotnost. Spisak poroka koji su joj pripisivani bio je dugačak i neslavan, a na njemu je pohlepa uz razvratnost svakako zauzimala jedno od najistaknutijih mesta. Mesalina je, na primer, čeznula za Lukulovim vrtovima, koji su se nalazili na Kolisu Hartorumu (rimskom brdu vrtova). To je bilo parče zemlje čuveno po svojoj izuzetnoj lepoti, a pripadalo je jednom od najpoznatijih rimskih senatora, Valeriju Azijatiku. Znajući da do tih vrtova ne može doći drugačije do na prevaru, Mesalina je optužila Azijatika da kuje zaveru čiji je cilj bio ubistvo Klaudija. Dokazi za to su bili veoma klimavi ako ih je uopšte i bilo, ali je Mesalina naterala Klaudija da poveruje svakoj njenoj reči. Azijatik je bio osuđen na smrt. Jedini ustupak koji je Klaudije napravio tom nesretniku bio je da ga pusti da se sam ubije, a Azijatik je odabrao da to učini upravo u Lukulovim vrtovima. Naložio je lekarima da mu iseku jednu venu na nozi i tako je, u kadi punoj vode, iskrvario na smrt.
Afere su se nizale jedna za drugom. Poznata je ona sa slavnim rimskim plesačem, Mnesterom, koji je svojom pojavom očarao Mesalinu.
Mnester je poreklom bio seljak. U detinjstvu je bio pastir, ali je daleko dogurao. Kada je stigao do Rima, bio je već poznat igrač. Njegovo ime je postalo sinonim za kvalitet u umetnosti, kao što je to bio slučaj i s glumcem Roscijem. Mesalina je bila opčinjena njime. Postavila je njegove statue po celom gradu i carskoj palati i angažovala pesnike da pišu ode o njegovom fizičkom izgledu.
Ali plašeći se posledica stupanja u vezu sa caricom iza leđa njenog muža, Mnester ju je odbio.Mesalina je, međutim, nastavila da mu se udvara sve dok mladić nije rekao da će uraditi sve što ona bude tražila od njega, ali samo ako se njen muž s tim slaže. Priča se da je Mesalina istog časa otišla do Klaudija i rekla mu da je mladić odbio da uradi ono što mu je ona naredila. Želela je da Klaudije svima da do znanja da njena naređenja moraju da se poštuju. Ovaj je to i učinio. Pozvao je igrača i naredio mu da uradi tačno ono što je njegova žena tražila od njega. Tako je Mnester postao Mesalinin ljubavnik – i to ispred carevog nosa.
Ali to nije u poređenju šta se desilo sa jednim od sledećih Mesalininih ljubavnika, konzulom Gajom Silijiem, za koga se govorilo da je najlepši čovek u Rimu. Priča se da se Mesalina fatalno zaljubila u Silija. Tacit je u svojim "Analima" to ovako opisao:
"Ona [Mesalina] se slepo zaljubila u Gaja Silija, najlepšeg mladog plemića Rima, i iz njegovog kreveta isterala Juniju Silanu, ženu takođe plemenitog porekla, u potpunosti prisvojivši njenog dotadašnjeg ljubavnika. Silije nije imao pojma u kakvoj je opasnosti, mada je bio svestan da bi ako odbije Mesalinu za njega to značilo smrt što je on nekako želeo da izbegne. Cena za to je bila previsoka, ali je on priželjkivao budućnost uživajući u sadašnjosti. Što se tiče Mesaline, ona je, ne krijućii se, s njim odlazila njegovoj kući Sledila ga u stopu, obasipala ga bogatstvom i počastima i na kraju je izgledalo kao da je presto promenio vlasnika, jer su se carevi robovi, slobodnjaci, pa čak i njegov nameštaj našli kod ljubavnika."
Mesalinina veza sa Gajem Silijem je i za tadašnje prilike otišla predaleko. Već neko vreme je Klaudije, shvatajući da su Mesalinine aktivnosti i sumanuta pohlepnost i seksualna nezajažljivost postale ozbiljna opasnost i po sam prestol, dozvoljavao likvidacije prijatelja i ljubavnika svoje žene, kako bi se nekako sakrili tragovi njenog razvratništva.
Ali, postojala opasnost da car postane predmet ismejavanja. Narod Rima je njegov položaj smatrao polusvetim, i mada je Klaudije svoje političke dužnosti obavljao veoma inteligentno, Mesalinino tvrdoglavo i nepromišljeno ponašanje počelo je da ga vuče na dno. Ljudi su govorili da je za katastrofalnu reputaciju njegove žene glavni krivac on, jer je slabić. Bilo je potrebno nešto uraditi, i nakon sedam godina sve gorih Mesalininih izopačenosti, ona mu je najzad, dala perfektan povod kada je odlučila da se uda za svog poslednjeg ljubavnika, Gaja Silija.
Govori se da je ceremonija održana u vreme dok je Klaudije bio u zvaničnoj poseti Ostiji, gde je otišao da bi podneo žrtvu bogovima. Popijeno je mnogo vina, svirala je muzika a Mesalina i njen novi "muž" Silije, koji je bio krunisan jednim lepo ispletenim vencem od bršljana, su sve vreme igrali. Kada se Klaudije vratio u Rim, obavestili su ga šta se dogodilo, ali on ni tada nije verovao da je Mesalina kriva. On nije voleo da ide protiv svoje žene, i tek kada ga je jedan od njegovih odanih savetnika ubedio da mora da okrene drugi list, odlučio je da se obračuna s njom.
Pal je bio Klaudijev najdraži sluga, a kasnije je postao i njegov ministar finansija. U vreme Mesalininog debakla, on je bio vrlo blizak saveznik Agripine Mlađe, koja je imala ambiciju da se uda za Klaudija. Agripina i Pal su špijunirali Mesalinu. Kada se Klaudije vratio iz Ostije, Pal i jedan drugi Agripinin saveznik, Narcis, obavili su svoju dužnost i obavestili cara o nepromišljenim postupcima njegove žene.
Bilo je mnogo muke i problema da se konačno Klaudije odluči da privede postupak likvidacije kraju. Nisu pomogle ni svi Mesalinine molbe i pokušaju da se preko dece utiče na Klaudija. Svi učesnici i gosti njene „svadbe“ su pobijeni, a Mesalini je omogućeno da se sama ubije, što je onda bilo znak velike milosti prema osuđenom na smrt. Međutim i pri tome joj je „pripomogao“ jedan centurion pretorijanske garde.
Momentalno su sve Mesalinine statue uklonjene iz čitavog Rima. Uprkos činjemci da su njena deca sigurno tugovala za njom, Klaudije ni u jednom trenutku nije zažalio što ju je likvidirao. Iako se zakleo da se nikada više neće oženiti nije prošlo mnogo vremena do trenutka kada je počeo da obraća pažnju na Agripinu Mlađu, Mesalininu nekadašnju suparnicu, koja mu je bila i nećaka. Ali, kako je Tacit pokušavao to da objasni: "Na narednom zasedanju Senata, Klaudije je ubedio jednu grupu senatora da kažu kako je u opštem interesu da se brak između njih dvoje hitno sklopi; da i drugi stričevi mogu slobodno da se venčavaju sa svojim nećakama, iako se ta nekada smatralo incestom."
Interesantan je i jedan podatak o Mesalini kako je izazvala na dvoboj jednu od čuvenih rimskih prostitutki na čudan dvoboj: koja će spavati sa više muškaraca u toku jednog dana. Danas bi to rekli – redaljka. Trebali reći da je carica pobedila...
Mesalina nije ni lako, a ni brzo zaboravljena. Ona je, za života, svojim sramotnim ponašanjem zaprepašćivala i fascinirala stanovnike starog Rima, a njene intrige i surovost obezbedile su joj mesto u sećanju ljudi još dugo nakon njene smrti.