Ko god da je rekao da su ruski pisci hladni, bio je sasvim u pravu.
Makar prema mom mišljenju.
Svi stariji ruski romani koji se čitaju kao lektira (ajd dobro ne baš svi, al velika većina) liče jedan na drugi. TI ljudi.... kao da nisu imali mašte. MIslim, usred radnje, tip počne s opisom okruženja, i ondaa tako dvadeset strana, pa se zatim vrati na dijalog između likova, i ja zaboravim šta su pričali, ili radili.
Takođe, ta velika masa likova, od kojih su neki, bar prema mom mišljenju, nepotrebni, je suluda i zbunjujuća. Maslim, svaka čast čoveko što uspe da napravi tako kompleksnu radnju, al većina ljudi koji čitaju se zbune. Ima dosta likova koji se slično zovu, i dosta suluđujućih rodbinskih odnosa, pa dodaj na sve to džinovske degresije, i preterano korišćenje sredstava retardacije(epizoda), pa kako onda čovek da se ne izgubi, i zbuni.
Ovo je samo moje mišljenje, krajnje subjektivno, kao što bi rekao memento. ALi ipak mislim da ima dosta ljudi koji bi se složili samnom.