Citat:
memento kaže:
Paola Kuelja mozete kupiti u svakom kiosku. U svakom selu. Nisam siguran da je masovna prodaja ujedno i najpouzdaniji znak kvaliteta tako i u tolikoj kolicini prodavanih knjiga. Zaista ne verujem da je kod nas toliko uznapredaovao prosecni nivo duhovnosti i ljubavi prema lepoj literaturi. Biti In u umetnosti, a posebno u knjizevnosti, je gotovo siguran znak brze prolaznosti. Takvih primera je bezbroj. Kada se u toj kolicini primeraka budu prodavali i Volter, Erazmo, Rable, Dzojs, V. Vulf, pa i ti beskskrvni, hladni i siromasnog duha i nezanimljive recinice Rusi, poveracu da je taj Kueljo zaista planetarna velicina. Vise sam nego siguran da je on vise trenutni pomodarski atribut nego autentican kulturno knjizevni dogadjaj najviseg dometa. Naravno, ovo je samo moje licno i krajnje subjektivno misljenje...
|
Dragi Memento, ne mogu se oteti utisku da ste iskoristili moj post o krajnje subjektivnom doživljavanju ruske književnosti ali nažalost, interpretirali ste moje pomalo proizvoljno te bolje da ste citirali. Ne mislim da ijedan narod može biti siromašnog duha. I nisam sklona da koristim romantičarske odrednice, tipa "duh naroda" a rečenice ne držim nezanimljivim već predugim što je stilska odlika. Ipak je umetnost u pitanju
Elem, antipreporuka bi bila ekspanzija romasiranih biografija poznatih slikara. Od majstora renesanse zaključno sa Van Gogom ili Lotrekom. Naravno je poželjno biti upućen u istoriju umetnosti ali ovo prevazilazi sve mere dobrog ukusa. Posle treće pročitane, sve postaju nalik jedna drugoj
