[memento]

Iako sam, jelte, sto ono kazu, bio dete kome su mnogi proricali dosta svetlu buducnost i sto je mene neobicno nerviralo, posle zavrsene osnovne skole i gimnazije napravim izbor fakulteta (po svojoj zelji) i odem u `beli svet` kako je tada govorila moja vec davno pokojna baka. Posle fakulteta sam svako malo isao na neke specijalizacije, koje sam ja takodje vredno i uspesno zavrsavao i to je nekako islo do rata. E, onda se sve to poremetilo i evo mene poput Balasevicevog Panonskog mornara nasukanog u banatskoj stepi kako izvodim mentalne i svekolike druge akrobacije u pronalazenju zanimanja, odnosno nekog posla, kako bih svojoj porodici obezbedio bar prostu reprodukciju zivljenja. Znaci profesialni zivot promasen. To ne mogu do kraja kompenzovati ni neki bledi uspesi koje povremeno postizem na ovom politicki obojenom trzistu ljudskoga duha i ostalih vrednosti, vec samo moja zaista sjajna porodica. Zbog nje mi i nije zao sto sam profesionalno tako prosao....