Citat:
Ca blues kaže:
....u svoj posao sam beznadežno zaljubljen i u mom kratkom i dosadnom mačećem životu je izgleda sve bilo podređeno njemu....tako da smo posle svega ostali reportaža i ja....nisam siguran da bilo ko i pod bilo kojim kriterijumima može razlučiti gde prestaje jedno a počinje drugo i obrnuto....
...da li sam srećan....pojma neznam...ne razmišljam o takvim stvarima.....u stvari ne znam na koji način bi trebalo razmišljati o takvim stvarima...
|
Ovo je velika sreća, možda ne kompletna, ali nikada nismo kompletno srećni i negde se uvek plati, ali oni hrabri koji priznaju i zagrizu, plaćaju još više i to tako ide.
Šta čovek da kaže posle ovoga, a da ne zvuči kao komporomis i odrađivanje posla...
Osnovna škola lokalna škola u mom seocetu u kom sam živela, na 5 min od kuće, tamo zavolela matematiku najviše i fiziku pomalo, veliku budućnost mi predviđali, slali me na takmičenja, osvojila čak 4 mesto u gradu iz matematike.
Kao dete roditelja koji nemaju fakultetsko obrazovanje nisam imala neke smernice po defaultu već su to bile reakcije tipa "Ako ti misliš da je to dobro, mi se slažemo."
Gimnazija, huh, u nju sam ušla sa ambicijom da studiram ETF, izašla, potpuo utučena, profesori matamatike i fizike mi ugušili svu ambiciju i polet sa kojim sam ušla u tu zgradu, nisu bili loši ljudi, ali su bili jako loši profesori, na sreću tu se našla žena britkog uma koja me je zalepila bespovratno za periodni sistem elemenata.
Fakultete, jedan od najlepših perioda u životu što se tiče života i ljudi koje sam srela, i jedan od najtežih što se tuče tretmana profesora i mentalne torture kroz koju sam prošla. Upisala sam ga iz inata i završila iz inata, i iz inata potpuno promenila pravac i iz inata magistrirala na drugom odseku. Iz inata nisam prihvatila poslove za koje sam trebala da plaćam da bi ih dobila i iz inata sam otišla iz države u momentu kada sam, konačno, regularnim putem, bila primljena na jedan Institut.
Ovo je posao od koga živim, nije posao mojih snova, divim se Ca blues-u za to što je bezrezervno krenuo za srcem, što se tiče posla, mislim da je jako, jako važno ići tako, samo neki mogu a neki ne, ja nisam mogla, ja sam onako, lagano, korak po korak, uz mnogo kompromisa. Još mi se čini da nisam tamo gde želim da budem, čini mi se, samo da uradim ovo što sam počela, dobijem ovu, nadam se posledenju, diplomu u životu i onda ću da krenem za srcem, tako mi se čini, ali videćemo.