.....zanimanje kažeš....e ...eeeee...
....gimnazija se nekako sama po sebi nametnula...pojma nemam kako....sećam se da kad sam rekao da hoću da upišem gimnaziju majka me pitala.....ti si dakle odlučio da studiraš????.....meni bilo nešta neprijatno .....pojma neznam zašto....kao da se išta drugo moglo očekivati od deteta univerzitettskih profesora....
....po nekom sličnom impulsu upišem i prestižne studije....ondak odem na odsluženje vojnog roka i pojma neznam kako i zašto tamo se predomislim i sledećeg juna upišem drugi fax....malo manje prestižan....u stvari na prvu loptu gledano mnogo manje prestižan....
....krajem prvog semestra mi bilo jasno da padam godinu zato što nisam overio semestar.....uopšte se nisam pojavljivao na fax....izuzev u klub....
....pa i sledeće godine isto....tek treće godine krenem redovno posećivati vežbe i predavanja....da bih u junu te godine očistio prvu godinu sa okruglim, dvocifrenim, prosekom ocena....
...onda to krene po inerciji...i tu negde se začne ideja o univerzitetskoj karijeri....
...negde u to vreme sticaj balkanskih istorijskih okolnosti me povuče davnošnjoj i uvek prisutnoj u mom životu ljubavi....fotografiji....
...umeša se tu i nomadsko-avanturistički duh.....povuče me i slava i lova i jebemliga šta sve ne.....ustvari povuče me sopstveno ja koje se sve jasnije počinje manifestovati ....meni naravno....
...završe se studije u međuvremenu...i ybg...na odseku za poslediplomske studije koji je meni bio po ćefu ne prođem....nekada sam imao pun qur objašnjenja zašto je to bilo tako...vremenom mi je postalo sasvim jasno da je tako trebalo....drugačije ja ne bih bio ja.....
....par meseci kasnije....tvrdo sam odlučio da ću se u životu baviti samo ovim što sada radim, i što sam oduvek radio....ići i nositi fotoaparat u ruci....ma šta to značilo....
.....cenim ga da sam u svom poslu extremno uspešan.....to tvrde i neki stručni kritičari ali ko njih faka, otkada kritika zna šta je umetnost i uspeh.....
....u svoj posao sam beznadežno zaljubljen i u mom kratkom i dosadnom mačećem životu je izgleda sve bilo podređeno njemu....tako da smo posle svega ostali reportaža i ja....nisam siguran da bilo ko i pod bilo kojim kriterijumima može razlučiti gde prestaje jedno a počinje drugo i obrnuto....
...da li sam srećan....pojma neznam...ne razmišljam o takvim stvarima.....u stvari ne znam na koji način bi trebalo razmišljati o takvim stvarima....
.....kristalno mi je jasno samo to da.....živim u potpunom miru sa samim sobom.....a i predsobljem.....
...da li sam extremno extremno uspešan.....saznaću na kraju svoga dosadnoga mačećega života, kada proverim da li živim u miru i sa terasom....a možda i neću....džebemliga.....
