[zillertal]

Svoje danasnje zanimanje lekara odabrala sam tokom zavrsnog razreda gimnazije samom igrom slucaja, mastovita i zagledana u nekakve duboko humane ideale da pomazem nesrecnima sirom sveta, a u to vreme su ubili Che Guevaru, zvanjem lekara u Boliviji. Sanjala sam da odem medju siromasne, ugnjetavane ljude dalekog kontinenta i zivim za njihove zivote. Pisala sam pismene zadatke o tome, pisala maturski rad posvecen toj temi, maladalackim zanosom poneta. I uz malo truda, jer uvek sam znanje prikupljala za sebe /ne za ocene/, a volela da upijam novo i bila uzasno uporna u svakom postavljenom cilju, postadoh lekar. Verujte, danas, na zalasku radne karijere, zaljubljena sam u njega vise no ikada, uzivam u komunikaciji sa ljudima, posebno sa mladima, jer mi se cini da su uskraceni za mnogo toga sto smo mi natenane konzumirali od lepote zivljenja. Svako vreme nosi svoje nevolje, ali zivot je u biti lep ako ga osmislis i mnogo, mnogo truda i upornosti ulozis, a malo ocekujes od srece. Slika Che Guevare je i danas na mome mobilnom. U Juznu Ameriku nisam nikada otisla, ljudi kojima treba podrska i pomoc ima svuda. U vreme nase mladosti nije bilo pedagoga, niti psihologa u skolama, te smo sami odlucivali i mislim da deci treba otvoriti sve prozore prema svetu, kako ja to volim da kazem, a oni neka izaberu kroz koji ce gledati tokom zivota. Bitno je da to sto radis radis sa lakocom i volis pre svega. I ne zalis truda.