Kad sam bio mali bio sam prilicno posesivan prema mojim igrackama, to je bilo zato sto sam odrastao na selu, u ulici u kojoj nije bilo ni jednog deteta...
Danas, mislim da nisam posesivan, smatram da sto se voljenog bica tice mogu jedino da budem ekstremno pazljiv i da imam potrebu za provodjenjem ogromnih kolicina vremena sa svojim
, to bi mozda moglo da se protumaci, tacnije ovaj drugi deo, kao vid posesivnosti. Sa druge strane takav moj stav nije pracen ekstremnim ponasanjem, odnosno, moja potreba i vreme provedeno sa
su prisilno redukovani od strane obaveza koje su nas snasle
