[muchomachoR]

Naravno, čoveka dotiče i boli samo ono što ga se lično tiče i što lično njega zaboli.
Tebe je ošinulo to u vezi sa životom tvoga druga, zato reaguješ burno. Razumem.
Ali mene iskreno i dalje ne uznemirava, bar ne ni malo više od hiljadu drugih alarmantnih stvari u mom/tvom/našem zajedničkom okruženju.
Toliko toga ima, da bi mi - kada bih ti počeo nabrajati trebalo bar nekoliko sati,
a ja na to ne želim da trošim svoje dragocene sate.

Oni postoje pa postoje, hteli mi to ili ne.
I uzimaju svoj danak.
Sigurno ih se ne sme potceniti, ali
ne mislim da su ni jedino ni najveće zlo koje nas vreba. Iz tame. Iz prikrajka.
Ima većih. Mnogo. Na dnevnom svetlu. U foteljama. Pod svetlima reflektora. Pred kamerama i blicevima fotoaparata.

I ne želim dalje ni stopu da ulazim u razglabanje o tome. Mogao bih da pogazim sebi datu reč. A to neću.
Razmisli sam, ako oni opstaju tolike godine uz skute Crkvi i na pragovima svih državnih institucija odgovornih za red,
KO smo onda ti i ja ? i koje su naše mogućnosti? da to kolo okrenemo da se vrti u drugom pravcu, ili da ga zaustavimo.
Što pre to shvatiš, nećeš manje brinuti - ali ćeš se sigurno manje "trošiti".
I sporije potrošiti.
A ja ću i dalje gledati na sve to na "komičan" način,
s'tim što moj stav po tom pitanju ne prati osmeh ili smeh,
- već gnušanje, prezir i sarkazam. Prema onima koji MOGU i MORAJU a NE reaguju.
Da nije strašno, bilo bi mnogo smešno.
A toliko je strašno da od toga boli glava.
I što je najgore, za tu vrstu glavobolje leka nema.

Grešiš ako misliš da to niko ne vidi i ne primećuje, samo..
svakom je od svega toga nešto puno,
a meni kao što već rekoh - SOMBREROO !

Drago će mi biti ako si me sada bolje shvatio.

I razumeo.