[NSdjanka]

"Sedamnaest godina posle smrti i čudesnog uskrsnuća Isusa Nazarećanina, na
prašnjavim putevima koji presecaju Samariju i, zatrpavani ćudljivim peskom, gube se u
pustinji, pojavljuje se onaj što su ga učenici zvali Čudotvorac, Simon Čudotvorac, a
neprijatelji pogrdnim imenom „borborita“. Neki su tvrdili da je došao iz selendre zvane
Gita, u Samariji, neki da je iz Sirije ili iz Anadolije. Treba priznati da je i on sam
doprineo toj zabuni, jer je na to bezazleno pitanje porekla odgovarao jednim širokim
zamahom ruke koji je obuhvatao jednako prvo naselje kao i pola nebosklona.
Bio je srednjeg rasta, mišićav, kudrave crne kose koja je počela da se na temenu
proređuje, dok mu je brada, takođe kudrava i neuredna, već bila prošarana belinom. Imao
je povijen koščat nos i profil ovce. Jedno mu je oko bilo veće od drugog, što je davalo
njegovom licu pomalo sarkastičan izraz. U levom je uvu nosio zlatnu minđušu: zmija
koja guta svoj rep. Opasivao se višestruko lanenim konopom koji mu je služio i kao
cirkuski rekvizit; taj bi se konopac u jednom času uspravio i on bi se, pred zadivljenim
očima gledalaca, uspentrao uz njega kao uz kakvu pritku. Ili bi ga vezao o vrat kakvom
govečetu kojem je odsecao glavu jednim jedinim zamahom mača, izgovarajući čarobnu
formulu. Na trenutak bi glava i telo ležali odvojeno u pustinjskom pesku; čudotvorac
onda izgovara onu istu čarobnu formulu naopačke, i glava se spaja sa trupom, a laneno
uže sa vrata govečeta ostaje na zemlji. Simon razvezuje čvor i ponovo opasuje konopac,
ukoliko neko od gledalaca ne želi da proveri sastav vlakana. Simon mu tada pruža jedan
kraj ukrućenog konopca, kao da mu pruža štap; čim ga je sumnjičavac dohvatio, uže
splasne i legne po zemlji, podigavši prašinu..."


iz "Simon Čudotvorac"