[memento]

Kao gimnazijalac sam cesto odlazio u Skadarliju. Medjutim, tema ovoga posta nije poznata beoemska cetvrt, vec kafana (ovo je preslaba rec) Sansa na Tasmajdanu. Naime, kafane u Skadarliji su radile, cini mi se, do 4 sata ujutru, sto je mom drustvu bilo nekako malo i kratko, pa smo se selili u Sansu koja je, sto je opste poznato, radila od 0 do 24 sata. Vec i sam dolazak do kultne kafane je bio svojevrsan izazov. Pored pijanaca, koji su privuceni magnetizmom mogucnosti dodatnog konzumiranja alkohola, na putu do nje je u parku bio svojevrsan stajg prijateljica noci, ocajnih zena sa samog drustvenog dna, koje su se u nadi da ce naici neka pogodna (citaj bilo kakva) musterija, cak i samoreklamirale, pa i otvoreno nudile svoje usluge....

Jedne majske noci, odnosno vec jutra, bas u tom parku prisla mi je jedna od njih, dobacujuci svojim `koleginicama`:
- Vidi sta nam je roda donela!
Ja sam se zbunio i pokusao da je zaobidjem, nevesto izigravajuci iskusnog i hladnokrvnog `frajera`.
- Ajde, ajde. Nemoj da se bojis. Ona stvar nema zube. - Nastavljala je ona, dok ju je pratio iz tame kikot, njenih vec pomenutih prijateljica. - Plati jedno pice i ucinicu ti mladost lepsom. - Nastavljala je ona.
- Dobro. Idemo na pice. - Reagovao sam ja, zeleci da sto pre pobegnem od auditorijuma iz bekgraunda koji mi se smejao.

Popili smo vise pica. Konobari su se smejuljili, i namigivila jedni drugima, jer je bilo ocigledno da je moja pratilja bila opste poznata u kraju. Ona se dodatno nalila alkoholom i ja sam je napustio dok su ispred nje bila jos 2-3 nepopijena pica (konjak)...

Majska zora je obecavala lep dan. Ispred jedne samoposluge `maznuo` sam dva jogurta i dok sam pesacio prema stanu, pokusavao sam da njima sperem iz grla ukus alkohola i gorcine....