Danas smo vozili bicikl, na stazici pored auto - puta...
Kiki je držao nogice na pedalama, ja sam ga gurala...
... ( ko zna - zna, ko ne zna - ušinu mu se leđa...
)...
Pomislila sam na moje rodno selo, koje je bilo u izgradnji
( mada je i sada, sa '' pretnjom '' da postane varošica ) ,
prepuno gradilišta, neravnog terena i parka iz snova...
i naravno moje majke
koja je isto tako,
kao ja sada Kikija, gurala mene i učila me...
i naučila...
da vozim bRicikl ( kako Kiki to lepo kaže... )
