Ima nešto u nama što uvek traži još, još... I kad imaš sve uvek bi još ono malčice što misliš da ti nedostaje za potpunu sreću... A kad si potpuno srećan onda izvlačiš iz sećanja neke trenutke sete i kao da prizivaš djavola... A djavo dodje čas posla... I opet u krug... Možda je stvar u tome da dokolica radja upravo takve "simptome"...
nije dotakla nista sto bi moglo da boli
njene ruke su bele kao led
njene misli su ciste, ona misli da voli,ona veruje, veruje