Гиљотина
је механичка направа - названа по човеку који је предложио њену употребу (лекар
Joseph Ignace Guillotin). Служила је за извршење смртне казне над осуђеницима и то одсецањем главе. Ова механичка справа је била замена за секиру којом се вековима пре тога у Француској вршила егзекуција над осуђеником.
Слична справа је употребљавана у Шкотској од 1564. године до 1708. године и звали су је Шкотска Девица (
Scottish Maiden). А у књизи
А.Диме Гроф Монте Кристо слична справа се описује као
италијанско оружје смрти – mandaia.
Гиљотина је карактеристична по великом, тешком и оштром сечиву које се, са велике висине, вертикално спушта – пада на потиљак жртве и одсецао јој главу. Идеју о употреби, ради
хуманијег начина извршења смртне казне, предложио је
1792. године Joseph - Ignace Guillotin, француски доктор, који је, као посланик у Француској народној скупштини, предложио гиљотину као средство хуманијег извршења смртне казне. Поред овог предлога о гиљотини, Жозеф Гиљотен је поднео и предлог о забрани јавног извршења казне. Предлог је прошао, али само онај о гиљотини, тако да су
1792. године Charles-Henri Sanson главни француски извршилац – крвник и немачки мајстор Тобијас Шмит, направили први
прототип гиљотине. Мада многи мисле да је Жозеф Гиљотен човек који је направио гиљотину, он је само издејствовао да закон о гиљотини буде прихваћен у скупштини, а није учествовао у њеној изради и осмишљавању.
Википедија