... jos do pre koji mesec sam mogla skoro jasno da osetim miris borova pecene ribe i vina i mora i algi i svega onoga sto more cini egzoticnim i pozeljnim, medjutim to je nekako za cas izvetrilo pa se sad i ne mogu pohvaliti nekakvim spektakularnim aromama u svojoj nosnoj duplji. zamenila je memla nase zaparlozene institucije koja se , istovetno ma kojoj prljavstini, vrlo brzo usunjala na sva vrata duha i tela. ma, j... mu sunce, dosta je tesko coveku da poveruje i prihvati kakve stvari propusta, cak i ako tek sluti, a kamoli ako je uspeo malo da zamoci prst u teglu s pekmezom... znala sam da satima prvo hodocastim ulicama starog grada rovinja trazeci najbolje mesto... ugodan restoran `veli joze` je bio najbolji. ja sam prvo bila iznenadjena velicinom porcije oslica koji sam dobila , naime to je bila vrlo mala porcija koju su cinile jedan socni ali vrlo tanak riblji file koji je bio nehajno prebacen preko jednog osrednjeg parceta dobro skuvane palente, pa se na prvi pogled cinilo da je to sve sama riba, ali ne lezi vraze ipak je ta palenta imala dominantnu ulogu , kao kod ivana cankara pa je ta vecera ostala u pamcenju po krcevini u stomaku skroz do kuce i domace klope.
ove sporedne stvari mi padaju na pamet jer skoro da nema nikakvog smisla pominjati nivo do kog se turizam u istri razvio. mozda mi se cini da je sve toliko blizu savrsenom zbog toga sto sam videla malo toga, naime najvise su me ocarali ti putevi i autoput i pesacke staze i za bajking i ivicnjaci i uopste sva infrastruktura. ima i banaka i bankomata na svakom cosku, ali mi je posebno ostalo u secanju kako smo te subote uvece kada se odrzavao dan grada prolazili pored jednog na udaru , u dnu kojeg je lezalo mnostvo izvestaja, a na sam bankomat se neko izrigao. te noci su turisti veselo i bezbrizno bauljali gradom sa svojim vinskim casama , dok s gradom sirio miris pecene ribe i parfema...
evo nekoliko fotografija sa tog putovanja. Za Kalinu ima i fotka Motovuna
mislim da je dosta... mada ima toliko dobrih da uopste nije lako izabrati
planiram da idem u maju ponovo, a to i vama toplo preporucujem, put je trajao nepunih osam sati, a lepote su neopisive
