[memento]

10.

Pitijini proročki odgovori

Ti dvosmisleni odgovori delfskog proročišta su postali čuveni u istoriji. Bili su previše neshvatljivi, previše nerazumljivi tako da je bio potreban dodatni proročki dar da bi se hodočasniku preneli tačno, kako bi ovaj izbegao pogubne greške.
Dobar primer je slučaj Kreza. U odgovoru na njegovo pitanje bog mu je saopštio da ako preduzme rat protiv Persije razoriće veliku silu. Krez nije ni najmanje sumnjao da je Apolon dvosmislen i da u stvari misli to da će ako zarati protiv Persijanaca, sam ostati bez svog velikog i moćnog carstva koje će u tom ratu biti razoreno.
Interesantni su i sledeći primeri. Prema predanju Pitija je odgovorila jednom hodočasniku sledeću rečenicu: “Ibis redibis numquam peribis in bello”. U prevodu, to bi moglo značiti: “Ići ćeš, vratićeš se, nikad nećeš poginuti u ratu”. Međutim, ako zarez stavimo iza numquam, dobiće se sasvim suprotan smisao, tj.: “ Ići ćeš, nećeš se nikad vratiti, poginućeš u ratu”. Poznat je i primer čuvenog epirskog kralja Pira (setmo se Pirove pobede), koji je kao potomak Eaka nosio naziv Aecides (Eacides). Naime, pre pohoda na Rim, Pir je konsultovao proročište u Delfima i od Pitije dobio sledeći odgovor: Aio te, Aecida, Romanos vincere posse***, što bi moglo značiti: kažem da ti, Eakoviću, možeš pobediti Rimljane, ali i: ... da Rimljani mogu pobediti tebe.
Bilo je devet dana u godini kada je bog, preko Pitije, samim načinom svog oglašavanja ostavljao poseban, zastrašujući utisak na izuzetno mali broj hodočasnik koji bi imao tu sreću i privilegiju da se u to vreme pojavi u proročištu. Takav način proricanja podrazumevao je da na konkretna hodočasnička pitanja, Pitija, tj. bog, odgovara prosto sa da ili ne. Zbog tih razloga, nakon arhajskog perioda, hodočasnici koji su želeli takav, izmenjen način proricanja, izvlačili su kocku, a proricanja su se odvijala svakodnevno, ali ne u aditonu, tj. svetilištu (grč. ádyton – nepristupačno), već napolju, javno.
Međutim ovakva proricanja, ipak, nisu glavna karakteristika Pitije i delfskog proročišta. Pitija je ostala zapamćena u istoriji, prvenstveno, kao simbol nečega što je nerazumljivo, neshvatljivo, tajanstveno, dvosmisleno, neodređeno i zagonetno.