Citat:
DrincHe
(...)
Pokusavam,neuspesno, da u uvodnom postu ne namecem svoje misljenje o radjanju zarad toga sto je "pravo vreme za to-pozavrsavale su se sve krupne zivotne stvari,samo dete nedostaje"(!?) ili "sto je vreme otudjenosti i ne treba cekati da svi vozovi prodju,jer...on se mozda nikada nece pojaviti"
(...)
Sta Vi mislite o ne tako cestoj,ali pojavi koja nam je sve bliza(bar ja imam takav utisak) - o zeninom donosenju odluke da ima dete sa covekom koji detetu nece biti otac u punom smislu te reci?Da li je po vasem misljenju u redu da se tako superiorno postavljamo u donosenju odluke koja ce bitno uticati na detetov zivot?
(...)
|
Sve sam Vas procitala na ovu doista interesantnu, pa naraFski donekle i kontroverznu temu, a najupecatljiviji odgovor je dao
Citat:
|
Pero_M: "Vazno je ko radja to dete".
|
Mada je sasvim sigurno interesantno i pitanje zasto i na koji nacin se je neka zena dovela ili zelela da dovede u situaciju da radja. I da, ne moze se generalizovati, ali mozemo pricati o nekim signifikanto razlicitim povodima za takvu odluku.
1.) “Zaglavih” (sa/bez kontracepcije ili kroz upotrebu pseudo kontracepcije) sa covekom kome ne pada na pamet da glumi oca/koga ne zelim za oca/kome ne znam ni ime(citaj ONS)/koji je ozenjen/zauzet/od Boga sudjen, al’ Djavolom odnesen ili sta vec. Opcija: abortus vs. "egotrip" superiorne majke. Ili kako je neko lepo rekao iz perspektive deteta:
Citat:
|
Veverica: Ne mogu da ne pomislim... kad bih morala da biram da li bih radije da se ne rodim uopšte, ili da se rodim makar tako, ja bih izabrala da se rodim...
|
2.) Zeni otkucaje bioloski sat – nema princa na vidiku, ajd’ sto nema princa, nego nema ni zabe. Moze biT doduse da joj iz kojih god razloga nije do natezanja u vezama i vezicama u kojima je samo pocetak nesiguran faktor, ali zato kraj utoliko sigurniji, pa se onako cisto pragmaticno odluci na taj korak – da l’ uz pomoc dobrovoljnog donatora sperme (koji je upucen u detalje po mogucnosti jos i pravno fixirane), ili kroz “listanje” kataloga anonimnih donatora sperme u nekoj high-tech laboratoriji.
Eto, dve radikalne (donekle uvelicane) situacije i krene prica o moralu…Krene prica o moralu ZENE, a deca ti dodju kI neka zenina kolateralna steta. A na to se nadovezu sve silne supervizije idelanog zivota/idealnih uslova koji su detetu navodno neophodni za “zdrav” i “normalan” zivot. I sve je to u sustini blablatruc – zivot fura nekom svojom stazom. Kao sto zivot fura svojom stazom u nekim tamo idealnim brakovima u kojima dete izgubi jedno ili oba roditelja, da l’ “visom” silom ili iz cisto egoisticnih poriva jednog/oba od involviranih roditelja. Fura nekim svojim stazama i kod dece koja se rode, pa ih majka da na usvajanje, kao i kod onih koji okace porodicni zivot kao reklamnu tablu na fasadu kuce, a decu tretiraju kao inventar. Izvin’te na “odsecenosti”, ali
nema bRe za opravdano radjanje dece normativnog algoritma! Nikada ga nije ni bilo!
I koliko god bi mi svi zeleli i zamisljamo tamo neku idilu na kvadrat i kub za nase zajednicko ili sebicno potomstvo– zivot nas demantuje svakodnevno. Zivot u kome zivimo, ili u kome bar ja zivim decenijama je zivot u kome sve vise vredi od jednog novog zivota! I zato iskreno receno, skidam kapu svakome ko se odluci da na koji god nacin– pa i na ovaj extremni - postane roditelj!
Jer u svetu u kom roditeljstvo znaci ni manje ni vise nego sputavanje sopstvene egomanije, hedonistickog opredeljenja i forsiranog resenja “manjeg otpora”, svako ko svesno izabere taj put, pobedio je bar sebe. Price o “sta ce postati od tog/takvog” deteta su takodje samo spekulacije koje ne podlezu nikakvim pravilima, ili podlezu tacno onoliko koliko sva ta silna pravila vaze i za decu odraslu u “idelanim” porodicim okolnostima koje ce se jednog dana ispostaviti kao “iluziorno idealne”…I idemo dalje – u krug!
I ne, ne mozes da ga rodis sebi, mozes samo da ga rodis zbog poklanjanja zivota bas NJEMU/NJOJ.
