[memento]

Uopšte ne verujem u praktičnu mogućnost ujedinjenja rimoktoličke i ortoksne hrišćanske crkve. I pored sličnosti u visokom stepenu, ove dve crkve se suštinski toliko razlikuju da je to u ovom trenutku realno, po mom nekom mišljenju, njihovo ujedinjenje nemoguće sprovesti.

Ko god je pažljivo pročitao tekst oca Andreja Filipsa - Od “filioque” do humanizma, mogao je da shvati jedan bitan deo tih suštinskih razlika. Zatim, treba imati na umu da je pravoslavlje u dogmatici i euharistici ostalo na pozicijama pre Šizme, odnosno da se i dalje zasniva na Svetom pismu i Svetom predanju i odlukama prvih (zajedničkih) 7 Vaseljenskih sabora. Šta ovo govori? Pa to da je pravoslavna crkva nedirnuta u svom suštinskom smislu Hristove vere i da nije unela u svoje učenje i radnje brojne teološke, dogmatske, bogoslovske i euharističke intervencije sadržane u odlukama katoličkih koncila i papske kurije nakon šizme...

Pomenuću samo neke. Prva je u načinu ispovedanja greha. Kod pravoslavne crkve se greh oprašta pokajanjem, dok je u katoličkoj crkvi dovoljno i ispovedanje. Ne bih želeo da i dajem negativnu notu ovoj raspravi pominjanjem uloge katoličkog klera i u obmnani katoličkih vernika u ustašama u oslobađanju greha zbog počinjenih zločina samo njihovim ispovedanjem. U ostalom, to je jako dobro opisano kao i još puno toga o praktičnom rimokatiličanstvu kao institucije u štivu koje bi trebao apsolvirati svaki čovek sa ovih prostora, a koje se zove Magnum Crimen, hrvatskog naučnika i istoričara dr. Viktora Novaka...
Druga i po mom skromnom mišljenju najvažnija prepreka ujedinjenju i od koje rimska kurija nikada neće odustati je dogma o nepogrešivosti Pape. Na sve će Rim verovatno pristati. I na promene u euharstiji, i u dogmatici i prihvatanju nekih, pa i brojnih, pravoslavnih običaja, ali neće se odreći dogme o nepogrešivosti Pape. Zašto? Pa zbog potpune kontrole hrišćanstva, jer bi se time definitivno razbila episkopalna organizacija po kojoj funkcionše izvorna hrišćanska crkva i stvorio bi se militantni i neuporedivo homogeniji činbenik koji bi mogao bitno snažnije da utiče na društvene odnose u čitavom svetu...

Ovde nisam uzeo u obzir vatikansku banku, kontraverzno delovanje Pape Pija XII, kao i njihovu umešanost pod pokroviteljstvom papske kurije u saradnju sa nacističkim režimom u Nemačkoj i problematičnoj ulozi u spasavanju brojnih ratnih zločinaca posle drugog svetkog rata. Samo da napomenem da je Alojzije Stepinac (nakon Tavelića i Leopolda Mandića), sada blaženi, što je siguran znak njegove svetosti, odnosno sveca u katoličkoj crkvi...