[memento]

Na zalost, ne volim svoj posao. Iako sam promenio niz zanimanja, ni jedno nisam veleo. Jedino sam voleo jedan period kada sam drzao kafanu mog prijatelja koji je otisao u zatvor zbog rigidnosti nasih socijalistickih organa gonjenja. Tada sam bio car. Svako vece sam pocinjao program madjionicarskim trikovima, pa onda temom veceri. To je bila promenljiva kategorija. Ponekad je bila tema leskovacka, a zatim banjalucki rostilj. Ponekad, pica ili ravijole ili lazanja. U svakom slucaju bilo je dinamicno. Posebnu draz je davala fantasticno atraktivna supruga jednog od "dadilja" nekadasnjeg gangstera Ranka Rubezica. Kafana je vrlo brzo postala kultnom, zahvaljujuci prvenstveno meni. I dan danas me zovu pojedinci da im osmislim rad kafana. Skoro sam bio zbog toga u Nisu. Mislim da ce sin mog velikog prijatelja uzeti u obzir neke moje natuknice. Videcemo ...
I da kazem na kraju, hleb zaradjujem kao radnik u jednoj ustanovi kulture u malom vojvodjanskom gradicu....