[memento]

Ćatovića mlini

Kada krenete iz Herceg Novog prema Kotoru i prođete Kamenare, kod mesta Morinj, nekako uvučeni, sa leve strane, na način kao da je neko imao nameru da ih malo skloni od mnogobrojnih pogleda sile prolaznika u toku sezone, nalaze se Ćatovića mlini, svakako najekskluzivniji restoran u čitavoj Boki, a možda i na celoj cnogorskoj obali.

U okružrenju nestvarne pitomine, za taj deo Crne gore, koju krase osmišljeno negovane kulture bambusa, banana, oskoruša, palmi i nekih drugih primeraka meni nepoznatog drveća, u uvek sveže zelenoj i gustoj vegetaciji, na samom izvoru kristalno čiste vode koja formira mrežu potočića, nalazi se kompleks restorana kojeg čine stari adaptirani mlin i neverovatna bašta potpuno smeštena pod tremom u, odgovarujećem zgradi mlina, ruralnom stilu. Po potočićima se slobodno praćakaju divlje patke, koje su se, izgleda potpuno odomaćile u ovom lepom ambijentu.
Konobari, obučeni u bokeljsku narodnu nošnju, krajnje diskretno i zavidno profesionalno besprekorno su posluživali brojne goste na raznim jezicima. Ipak, usudio bih se reći da je ruski jezik tog popodneva bio najzastupljeniji.
Pošto sam prethodnog dana jeo zubatca, odlučio sam se za šatobrijan biftek. Dama koja mi je pravila društvo naručila je šan pjera (kovača) lešo. Kada su nam doneli jelo, shvatio sam da sam pogrešio. I pored toga što je biftek bio svež i znalački spremljen, uveren sam da je šan pjer , ipak, bio bolji. Da, moram napomenuti da su masline u Ćatovića mlinima domaće, sa bademima i da su vrhunske. Vinska karta je sjajna, mada ne i bez mana. Moja zamerka je bila ta što nema vina iz Vojvodine, tako da sam naručio bocu prokordea (vranca).
I još nešto. Pošto je restoran smešten u svojevrsnom klancu kroz koji se odvija stalno strujanje vazduha, u slučaju da malo zahladni (što se događa i u sred leta), konobari vam, po želji, odmah donose ćebad da se ogrnete i koja su specijalno za to namenjena.

Cena? Prava sitnica....