meni zbilja nikad nije bilo dosadno kad sam bila klinka..
aktivnosti su mi se malo razlikovale s obzirom da sam dio vremena provodila u gradu, a onda obavezno svake praznike, produzhene vikende i vikende kod bake i deke u planinama na selu.. sve ono shto je nattyca napisala vezhe mi uspomene za odrastanje u gradu.. druzhenje sa decom iz ulice i razreda.. slushanje plocha, gledanje dechijih emisija na televiziji.. proslave rodjendana.. domaci.. odbojka na shkolskom igralishtu.. klikeri.. a za vreme boravka kod bake i deke, televiziju nismo gledali nikako.. kad bolje razmislim, opcenito smo jako malo vremena provodili u kuci.. od jutra do mraka, doslovce, smo bili napolju.. ujutro posle doruchka trkom napolje..
zavisno od godishnjeg doba, ili cijeli dan sanjkanje, skijanje i ostale zimske radosti.. ili trchanje po livadama, veranje na drveca.. igrali smo i tenis (taraba nam beshe mrezha
).. imali smo i kosh za basket.. fudbal.. roshule nismo neshto previshe praktikovali s obzirom da je na cesti uvek bilo mnogo kamenchica i ostalog granja i trunja pa nam je to smetalo.. ali zato smo svi imali bicikle pa smo redovito imali biciklistichka natjecanja
igrali se skrivacha, lovice i ostalih "ulovi me - nadji me" igara.. kisha je bila jedina koja bi nas naterala da budemo u kuci.. onda se zavuci kod nekoga i tako se druzhili opet cijeli dan
opet nismo ni tad gledali TV.. znam da smo imali samo 3 programa, i da je 3. program uvek "snjezhio" [ono kad su one crtice na ekranu
] i sem crtaca nishta drugo nas nije ni interesovalo
najcheshce smo igrali ili karte ili shah.. a zatim "drzhava-grad", "vjeshala" i potapanje brodova.. pokushali smo jednom kod nas u kuci da se igramo skrivacha
uspelo nam je u neku ruku, ali smo brzo odustali.. nije bash bilo zabavno sedeti u mrachnoj i hladnoj shpajzi iza bureta sa masti
karaoke su bile isto jedan propali pokushaj.. deka je imao dve tamburice, a s obzirom da aposlutno niko nije znao svirati niti je bio nadareni pjevach ni to nas nije dugo drzhalo..
secam se kad je burazer od ujaka dobio dva voki-tokija, pa smo se podelili u dve grupe i igrali skrivacha po selu
to trazhenje je trajalo satima
ljetne vrucine smo gasili kupanjem u oblizhnjem jezeru
jedino shto nas je smaralo je cijelodnevna koshnja i sadjenje krompira.. a u jesen skupljanje jabuka, shljiva i chega li vec
ma uvek je bilo zanimacija, uvek je bilo neshto shto mi je okupiralo pazhnju i vreme.. u svakom sluchaju ni dan danas ne mogu da kazhem da mi je ikad dosadno
