[Angus]

duga12 kaže: Mnogo,i sve je veći broj takvih duša.Pažljivo sam čitala o tvojoj prijateljici sa neta,tužna priča,ali ne i usamljeni slučaj. Generalno mislim da su svi u nekoj frci od vezivanja,pokazivanja emocija...On se razočarao,pa se uplašio nje,zatim ona doživljava i drugo razočarenje,pa joj ne pada na pamet da doživi i sledeće,začarani krug,a rezultat nikakav.Ispovredjivali su se,a zašto?Verovatno da net i nije pravi način za ono što traže.Jer retki su slučajevi,da na ovaj način neko doživi ono što neki nisu realno do svoje 35-40.Da smo malo više otvoreni jedni ka drugima,ne bi bilo toliko povredjenih,malo se i foliramo,kao kul si,a u stvari se raspadaš i čekaš čudo.... Počinjem da zvučim veoma pesimstički,što baš i nije ohrabrenje za one koji su usamljeni...ali ako se sami ne cimnu...ostaće sami do 70.

...pricate o ljudima koji se boje zivota...koji zive u stalnom strahu od neuspeha...i to je kukavicki...bolje je i sam ostariti,nego procerdati zivot sa budalom......jednostavno,treba se prepustiti zivotu,pas gde te odnese...
...btw...ta granica 35-40 godina...uvek sam se uzasavao tih cifara...zar posle tih godina ljudi ne zive?