[duga12]

Jedna od nezaboravljenih je sujeta.Da li smo uopšte svesni koliko smo sujetni...ili se pravimo da nismo,glumimo neko ludilo.Kada primam kritike na svoj račun,zaista se trudim da sagledam svoje greške,ako je potrebno i da se izvinim.Neki to odrade drugačije,svoje greške prebace na drugoga,da bi postigli neku ličnu satisfakciju,da bi se osećali bolje.A da li se zaista osećaju bolje?Mislim da ne,i da to što prikazuju ljudima,a rade nešto drugo,ispliva kad tad,pre ili kasnije.Svi smo na neki način sujetni,neko manje,neko više,stvar je u tome kako se projektujemo.
Volela bi da sujeta postane zaboravljena ljudska osobina,a priznavanje svojih grešaka,malo za promenu izađe u prvi plan,kao i opraštanje...nije teško-provereno...