[Kathy]

Dogodilo se na današnji dan

Danas je ponedeljak, 4. februar, 35. dan 2008. Do kraja godine ima 331 dan.

211.
Umro je rimski car Lukije Septimije Sever Pertinaks,
osnivač dinastije Severa, koji je ograničio vlast Senata, umesto
kojeg je ''Carski savet'' počeo da izdaje zakone. Oslanjao se
isključivo na armiju i tako utro put tzv. vojničkom despotizmu
posle njegove smrti, kada je vojska samovoljno postavljala,
zbacivala i ubijala careve, sve do stupanja na presto 285. cara Gaja
Dioklecijana.

1746.
Rođen je poljski nacionalni junak Tadeuš AnžejBonaventura Košćuško, američki general i učesnik Američkog
rata za nezavisnost i ađutant Džordža Vošingtona, kasnije prvog
predsednika SAD. Po povratku u Poljsku podigao je ustanak protiv
Rusa, ali je njegova vojska poražena u oktobru 1794. u bici kod
Macjejovica, a on je ranjen i zarobljen. Pušten je na slobodu 1796,
pod uslovom da se odrekne akcija protiv Rusije, posle čega je
otišao u izbeglištvo i 1917. je umro u Švajcarskoj.

1783.
Velika Britanija je u Parizu potpisala sporazum o
priznanju SAD, čime je okončan osmogodišnji britansko- američki
rat, poznat kao Američki rat za nezavisnost.

1789.
Za prvog predsednika SAD izabran je Džordž
Vašington, koji je u ratu za nezavisnost od Velike Britanije od
1775. do 1783. komandovao vojskom kolonista. Bio je predsednik osam
godina (dva mandata), ali se povukao razočaran 1797. i odbio je da
se treći put kandiduje za šefa države.

1881.
Rođen je sovjetski vojskovođa i političar ruskog
porekla Kliment Jefremovič Vorošilov, maršal Sovjetskog Saveza,
učesnik revolucija 1905. i Oktobarske revolucije 1917. U
građanskom ratu od 1918. do 1920. uspešno je vodio operacije
protiv belogardejaca i stranih intervencionističkih trupa, a od
1925. do 1940. bio je sovjetski ministar odbrane. U Drugom svetskom
ratu komandovao je jedinicama Severozapadnog pravca i Lenjingradskog
fronta. Od 1946. do 1953. bio je zamenik sovjetskog predsednika
vlade, a potom - posle smrti komunističkog diktatora Josifa
Staljina - do 1960. predsednik Prezidijuma Vrhovnog sovjeta.

1889.
Rođen je srpski istoričar Viktor Novak, profesor
Zagrebačkog, potom Beogradskog univerziteta, član Srpske akademije
nauka i umetnosti i osnivač Istorijskog instituta SANU. Diplomirao
je na Filozofskom fakultetu u Zagrebu, a latinski i pomoćne
istorijske nauke specijalizovao je u Vatikanskoj školi u Rimu. Na
Beogradskom univerzitetu od 1924. do 1959. predavao je latinsku
paleografiju, diplomatiku i metodologiju nastave istorije. Objavio
je veliki broj rasprava i studija iz istorije jugoslovenskih naroda
i istorije književnosti. U kapitalnom delu ''Magnum crimen'',
objavljenom ubrzo posle Drugog svetskog rata, dokumentovao je
zločin genocida hrvatskog ustaškog režima nad Srbima u
''Nezavisnoj Državi Hrvatskoj''. Bio je veoma aktivan i u muzičkom
životu kao predsednik Prvog beogradskog pevačkog društva i
inicijator osnivanja Južnoslovenskog pevačkog saveza u Beogradu i
Sveslovenskog pevačkog saveza u Pragu. Ostala dela: ''Antologija
jugoslovenske misli i narodnog jedinstva'', ''Latinska paleografija'',
''Vatikan i Jugoslavija'', ''Scriptura Beneventana'', ''Evangeliarium
Spalatense'', ''Masarik i Jugosloveni'', ''Iz rimske književnosti'',
''Sveslovenska misao'', ''Dva antipoda'', ''Franjo Rački'', ''Valtazar
Bogišić i Franjo Rački'', ''Nikola Vulić, naučnik i čovek''.

1897.
Rođen je nemački političar i ekonomista Ludvig
Erhard, zapadnonemački kancelar od 1963. do 1966, glavni arhitekta
privrednog oporavka i uspona Zapadne Nemačke posle Drugog svetskog
rata.

1899.
Na Filipinima je izbila pobuna protiv SAD, koje su
odbile da daju nezavisnost toj bivšoj španskoj koloniji. U vreme
špansko-američkog rata, vođa filipinskog revolucionarnog pokreta
general Emilio Aginaldo proglasio je nezavisnost u julu 1898, što
su SAD ignorisale kad im je Španija prepustila tu pacifičku
ostrvsku zemlju sporazumom u Parizu u decembru 1898. Filipini su
stekli nezavisnost tek 1946.

1900.
Rođen je francuski pisac Žak Anri Mari Prever,
nazvan ''pesnik Pariza''. Počeo je pod uticajem nadrealista, ali je
vremenom izgradio originalan izraz jednostavne i sažete forme.
Njegovu poeziju karakteriše revolt, mladalački cinizam, ismevanje
autoriteta. Napisao je više poetskih scenarija, možda najlepših u
francuskoj kinematografiji, za filmove režisera Marsela Karnea
''Obala u magli'', ''Hotel Sever'', ''Dan se rađa'', ''Ljubavnici iz
Verone'', ''Deca raja'', ''Vrata noći''. Dela: zbirke pesama ''Reči'',
''Veliki prolećni bal'', ''Kiša i lepo vreme''.



1901.
Umro je srpski advokat, novinar i pisac Svetozar
Miletić, vođa Srba u Vojvodini u borbi za nacionalna prava u
Austro-Ugarskoj, borac za liberalne reforme i nepomirljivi protivnik
klerikalizma. Bio je pokretač i vodeća ličnost Ujedinjene
omladine srpske, potom osnivač i vođa Srpske narodne slobodoumne
stranke. Gimnaziju je pohađao u Novom Sadu, Modri i Požunu
(sadašnja Bratislava), a Pravni fakultet u Beču, gde je doktorirao
1854. Već na studijama imao je značajnu ulogu među
panslavističkom omladinom. Prvi put je za poslanika Srpskog
crkvenog sabora izabran 1864, a za poslanika u Hrvatskom i Ugarskom
saboru 1865. Kao istaknuti srpski nacionalista osuđen je 1870. na
godinu dana zatvora, a 1876. ponovo je uhapšen i posle godinu i po
dana u istražnom zatvoru osuđen na pet godina robije za
veleizdaju. Mada se posvetio političkoj borbi, pisao je i pesme -
najznačajnija je ''Spasova noć'', a najpoznatija ''Već se srpska
zastava svuda vije javno''. Literarni rad počeo je slobodarskim
stihovima u časopisu ''Slavjanka'', čiji je bio urednik i izdavač.
Bio je prvi urednik lista ''Zastava'', koji je okupljao najbolje
srpske pisce i javne radnike tog doba.

1902.
Rođen je američki pilot Čarls Ogastas Lindberg,
koji je prvi preleteo Atlantski okean. Avionom ''Duh Sent Luisa'' u
maju 1927. preleteo je za 33 časa i 32 minuta 5.856 kilometara od
Njujorka do Pariza, što je pravi podvig jer tada nije bilo ni
radara ni sigurnih radio-veza. Posle otmice i ubistva njegovog sina
Čarlsa 1932, u SAD je donesen tzv. Lindbergov zakon kojim je za
otmicu predviđena smrtna kazna. Po dolasku na vlast u Nemačkoj
Adolfa Hitlera, javno je ispoljavao simpatije za nacizam i protivio
se ulasku SAD u Drugi svetski rat protiv Sila osovine.

1904.
Japanska ratna mornarica blokirala je rusku
dalekoistočnu luku Port Artur, što je bio uvod u Rusko-japanski
rat, koji je četiri dana kasnije počeo Japan bez objave rata.

1908.
Rođen je srpski slikar Predrag-Peđa
Milosavljević, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Studirao
je prava u Subotici, a zatim bio u diplomatskoj službi u Parizu,
Madridu, Londonu. Međunarodnu reputaciju je stekao 1937. na
izložbi u Parizu na kojoj je dobio ''Gran pri''. Napisao je eseje
''Između trube i tišine'' i dramu ''Zopir''.

1927.
Umro je serdar Janko Vukotić. Kao načelnik štaba
crnogorske Vrhovne komande, komandovao je 1915. Sandžačkom
vojskom, i verovatno je presudno uticao na pobedu u bici kod
Mojkovca. Bio je pristalica ujedinjenja Srba u jednu državu i
protivio se Nikoli Petroviću i njegovoj politici uperenoj protiv
ujedinjenja srpstva.

1930.
Rođen je srpski pisac Borislav Pekić. Zbog
pripadnosti ilegalnoj organizaciji Savezne demokratske omladine
Jugoslavije, posle Drugog svetskog rata, proveo je nekoliko godina
na robiji. Jedan je od osnivača Demokratske stranke 1989. godine.
Dela: romani ''Vreme čuda'', ''Hodočašće Arsenija Njegovana'',
''Uspenje i sunovrat Ikara Gulbekijana'', ''Kako upokojiti vampira'',
'Zlatno runo'', ''Atlantida'', ''Novi Jerusalim'', ''Argonauti'', ''Pisma iz
tuđine'', ''Godine koje su pojeli skakavci'', ''Besnilo'', drame ''Kako
zabaviti gospodina Martina'', ''Na ludom belom kamenu'', scenario za
film ''Dan četrnaesti''.



1938.
Pripremajući se za rat, Adolf Hitler je preuzeo
resor ministra rata Nemačke, a za šefa diplomatije imenovao je
Joahima fon Ribentropa.

1940.
Sovjetske trupe probile su front u Kareliji, u
sovjetsko-finskom ratu, započetom u novembru 1939. Finci su u
početku imali uspeha, ali je rat posle prodora u Kareliju okončan
porazom Finske. Mirovnim ugovorom potpisanim u martu 1940. u Moskvi
sovjetsko-finska granica je ispravljena na štetu Finske. U ratu je
poginulo 48.000 sovjetskih i 32.000 finskih vojnika.

1945.
Sovjetski lider Staljin, predsednik SAD Frenklin
Ruzvelt i britanski premijer Vinston Čerčil otpočeli su u Jalti
na Krimu osmodnevne razgovore o uređenju sveta posle Drugog
svetskog rata. Postigli su saglasnost o formiranju Ujedinjenih
nacija, razoružanju Nemačke i njenoj podeli na okupacione zone,
iskorenjivanju nacizma i izvođenju ratnih zločinaca pred sud.
Sporazumeli su se i da nova jugoslovenska vlada bude sastavljena na
osnovu sporazuma Josipa Broza Tita lidera Partizanskog pokreta
otpora i predsednika izbegličke kraljevske vlade u Londonu Ivana
Šubašića.

1946.
Predsednik vlade Srbije u Drugom svetskom ratu, pod
okuacijom, general Milan Nedić je, prema zvaničnoj verziji,
izvršio samoubistvo tokom istražnog postupka. U međuratnom
periodu nalazio se na mestu načelnika Generalštaba i ministra
vojske i mornarice, a u vreme invazije Nemačke komandovao je
Trećom grupom armija. Njegova uloga se različito tumači u
istoriografiji. Od teze da je bio izdajnik u službi okupatora, do
teze da je u pitanju tragična figura - čovek koji je svesno
žrtvovao ugled preuzevši funkciju šefa vlade u okupiranoj zemlji
kako bi, koliko je to moguće, ublažio tragediju srpskog naroda.
Nesumnjivo je da su organi njegove vlade u najtežim uslovima
zbrinuli one koji su umakli od hrvatskih ustaških zločina u
''Nezavisnoj Državi Hrvatskoj'', kao i sa drugih okupiranih
teritorija, ukupno više stotina hiljada ljudi (oko 600.000 odraslih
i 86.000 dece). Učestvovao je u oslobodilačkim ratovima koje je
vodila Srbija 1912.-1918. i iz njih je izašao kao veoma ugledan.
Dela: ''Srpska vojska i solunska ofanziva'', ''Srpska vojska na
albanskoj golgoti'', ''Kralj Aleksandar I ujedinitelj''.

1948.
Cejlon (sadašnja Šri Lanka) dobio je samoupravu u
okviru Britanskog komonvelta.

1961.
U Angoli je oslobodilački pokret počeo borbu
protiv portugalskih kolonijalnih vlasti. Režim u Lisabonu odgovorio
je oštrom represijom. Angola je stekla nezavisnost 1975.

1966.
Prilikom pada japanskog putničkog aviona ''boing
727'' u Tokijski zaliv, poginula su 133 putnika i člana posade.

1972.
Velika Britanija i devet drugih zemalja priznale su
Istočni Pakistan kao nezavisnu državu Bangladeš.

1974.
Grenada je stekla nezavisnost u okviru Britanskog
komonvelta.

1976.
U Gvatemali je u zemljotresu poginulo 23.000 ljudi,
a milion i po ostalo je bez krova nad glavom.

1976.
Glavni grad Mozambika (bivša Portugalska Istočna
Afrika) Lorenso Markeš preimenovan je u Maputo.

1978.
Džunijus Džajavordene preuzeo je dužnost prvog
predsednika Šri Lanke.

1980.
Umro je srpski slikar Stojan Aralica, član Srpske
akademije nauka i umetnosti, majstor sa izrazitim osećanjem za
boju. Posle studija u Minhenu, Rimu i Parizu, proputovao je
Španiju, severnu Afriku i Italiju i dugo je živeo u Parizu, a od
1948. u Beogradu. Najčešće je slikao predele i mrtvu prirodu, u
početku pod uticajem minhenske škole i pariske škole Andre Lota,
da bi potom izgradio stil na iskustvima postimpresionizma,
stvarajući slike koje odlikuje naglašeno osećanje za boju i
prozračna atmosfera. U poslednjoj fazi približio se lirskoj
apstrakciji.

1989.
U oružanoj pobuni oboren je diktator Paragvaja
Alfredo Stresner, koji je vladao 35 godina, duže od bilo koga u 20.
veku u nekoj od južnameričkih država. U pobuni je poginulo više
od 300 ljudi, mahom vojnika. Predsednik Paragvaja postao je general
Andres Rodrigez.

1989.
Ruski istoričar Roj Medvedev procenio je da je pod
Staljinovom vlašću u Sovjetskom Savezu uhapšeno, ubijeno ili na
drugi način izloženo represiji 40 miliona ljudi.

1990.
U napadu iz zasede na autobus sa izraelskim
turistima, islamski teroristi ubili su u Egiptu devet turista i
dvojicu egipatskih policajaca i ranili 20 ljudi.

1992.
Trupe lojalne predsedniku Venecuele Karlosu Andresu
Peresu ugušile su pokušaj vojnog udara.

1997.
U sudaru dva vojna izraelska helikoptera tipa ''Ć-
53 sikorski'' poginula su 73 vojnika.

1998.
U zemljotresu koji je pogodio oblast Rustaka u
severnoj avganistanskoj provinciji Tahar poginulo je najmanje 4.500
ljudi.

2003.
Poslanici Veća republika i Veća građana
Skupštine Savezne Republike Jugoslavije usvojili su Ustavnu povelju
Državne zajednice Srbija i Crna Gora, čime je SRJ prerasla u
znatno labaviju Državnu zajednicu - koja se pokazala kao
kratkotrajna.

2005.
Italijanska novinarka Djulijana Zgrena, dopisnica
italijanskih dnevnih novina ''Il Manifesto'', oteta je u centru
Bagdada. Oslobođena je 3. marta, ali je 4. marta, na putu do
aerodroma, na auto u kojem je bila pucala američka patrola. Zgrena
je ranjena, a italijanski agent tajne službe Nikola Kalipari je,
štiteći je, poginuo.

2005.
Julija Timošenko, aktivista ''narandžaste
revolucije'', postala je prva žena predsednik vlade Ukrajine.

2006.
Umrla je Beti Fridan, koja je svojom knjigom
''Ženska mistika'' postavila temelje modernog feminističkog pokreta.
Osnovala je Nacionalnu organizaciju za žene. Umrla je na svoj
rođendan, u 85. godini.