.........deo drugi....
...…..čoveka ne uništi ni droga ni piće. Uništi ga san kada shvati da će ostati samo san…..
…..večeramo na šanku u kafani. Pršutu, sir, masline, pijemo imlek kravicu. Gledamo tv, priču o sunčanim naočarima….pali dve cigarete. Dodaje mi jednu. Da čujem tvoju priču ?!!!.....pričam…..smešna joj je priča kako smo sinoć ostali nas troje…veruje da nas je proviđenje juče donelo. I nas i naše zalihe: pii bači drogu, đavoli je popili…..pričamo o barskim stolicama i visećim stolovima…….rambo peva…
….aj veseli se kućni domaćine, aj sve ti zdravo i veselo bilo….rambo…..svaki metar je važan TI kom…vlasnici boš tehnike svijet posmatraju drugačije….najava programa….palim džok. Živeli Riđokosa Rado ! Živeli kontejnerski mačore !.....njen telefon svetli. Javlja se…..doći će mi dvije drugarice. Popodne su krenule iz Budve, sad su put Nikšića. One su iz Bara, radile smo zajedno….
…..Aaaa Rade mačka mala, znaš li odakle se osjeća da se ubijate, znaš li što je tooo???? Branka veli, Rada pobješnjela! Reka nam je danas Vlado da si privela dvojicu i da se ubijate! Veli: znaš li što je to?!! Jesi li mu, bez nas, noćas sa njima na grob išla?!! Jesili bez svakog?!!! Aaaa Branka, bez svakog, ona se zarekla!!!! Jesi li, životati moga ???? Znala sam bez brata, bez brata znala sam !!!! ej kuku mene, kuku mene Rade ničija srećo, kuku mene Rade srećo moja…plaču sve tri…..
Riđokosa Rada briše suze. Rekla sam mu plakaću i tužiti kad god mi dođe. I biću srećna što plačem i tužim. Nasilu se u grob ne može. I zmija mi je noćas s puta pobjegla. Kuku Rade nemoj tako. Nemoj Rade tako, druga su ovo vremena…..
….Stojimo pored šanka. Riđokosa Rada kuva kafu. Vrti tv. Ostavlja englesku temu viktorijanskog doba, film je izgleda. Branka i Sloba puše. Oči im blistaju posle plača. Riđokosa Rada sipa kafu. Otvara mineralne vode.
Pali lulu. Ovo su Branka i Sloba. Priča im događaje od juče i danas. One slušaju. Kašlju. Haš ih je razbio. Mi smo razbijeni toliko da počinje da nas pušta. Riđokosa Rada otvara šampanjac. Potmulo plop, bez praska. Sipa.
Branka je plavuša, blizu 40. Razvedena. Ima sina 14 godina. Živi u Podgorici. Sa majkom. Bratovljeva je druga polovina kuće. Voli da šeta Goricom. Tu joj se muškarci udvaraju. Ima udvarače. Imaju i kuću na moru. Sin retko viđa oca. Radi i honorarno, gotovo stalno.
Studirala je pravo u podgorici. Zaljubila se. On joj je bio prvi dečko. Kresnuo je ili povatao njenu drugaricu. Raskinuli su. Nikada mu nije oprostila. Ni danas. Napustila je studije. Brzo se udala. Njegovi su je odmah zaposlili. Dete. Njegov alkohol. Ona odlazi. On u novogodišnjoj noći zove do besvesti. Njena majka joj govori ili se javi ili ću isključiti telefon. Ne javlja se ali telefon ne isključuje.
Ne javlja se, ali telefon ne isključuje. I dok telefon zvoni ona se sveti bivšem momku na mužu od koga je otišla. I ona je apsolutno svesna toga i radi to namerno i uživa u tome !!!! i danas mu se sveti flertujući i zavodeći udvarače po gorici. a i na radnom mestu.
Kakva žena….da i privodi fax kraju…istina drugi i kretala je od početka uz posao ali…..možda, kaže možda, bi se pomirila sa prvim frajerom ali….ali, iako se ne izjašnjava, po svemu sudeći trebao bi na kolenima da je moli, a ona da seiri, što je po svemu sudeći gotovo apsolutno nemoguće…
…gledamo mtv sa debilnim kajronom još debilnijih smsova. Pušimo i ispijamo rose. Riđokosa Rada me gleda. Naslanja mi glavu na rame. Trlja lice u moj vrat. Odmiče se. Pali plin za kafu….
….čoveka ne uništi ni droga ni piće. Uništi ga san kada shvati da će ostati samo san……
….sedimo u sobi Riđokose Rade. Bila je soba njene majke dok je đevovala. Blesim u crno beli portret mame Riđokose Rade. Slobe ima preko trideset….
Mozda jednu ili dve ali sigurno preko trideset. Dugokosa crnka. Ima haljinu gore belu dole crnu na tufne. Ustručena, dole lepršava. Crno bele tufne. Nosi vatreno crvene cipele sa visokom potpeticom i otvorenim prstima. Crveni lak. Ima pet godina mlađeg dečka. On je iz Budve. Radi. Zajedno su sedam-osam meseci. Super joj je. Ali ipak je mlađi. Nekada je napustila studije i završila neku školu PR-a. Iz prigradskog podgoričkog naselja. Stanuje u hotelu za koji radi. Često odlazi kući. Putuje dosta stopom. Uglavnom. Muškarci trzaju na nju i ona sebe po svemu sudeći doživljava kao vrlo atraktivnu.
Ima trideset jednu. On dvadeset sedam. Super im je ali šta kasnije?!!! Uvek će morati da se trudi da lepo izgleda. Mislim da ona sama ne veruje u svoju lepotu ili atraktivnost ma šta to značilo. Pritisnula je okolina. Tolike godine, a neudata. On je samo imao petlju da priđe na pravi način. Odmah po dolasku je otvoreno flertovala. Kasnije se povukla. Pretpostavljam da će se brzo udati.
….daj nemoj motati više, vidiš li da smo urnisane, a vas dvoje da ne pričam. Ja nijesam ne pamtim. Ne bi ni noćas, života mi tvoga, da nije kako je. Slobe ja neću više, bez mene. Riđokosa Rada se osmehuje. A nemoj Rade ni ti. Nemoj kukala, vidiš li se kaka si??? Bez mene nemoj!!!! Učinjela si što si šćela što će ti to više?? Rekla si ovim seljacima da ga žališ! Neka si im, nek puknu, pii kaki su! Ološ!!! Valjala si mu se po grobu, pjevala istu noć!!! Dosta je bilo, što bi ti više???? Nudila si devetorici da sa tobom samom konače!! Spavali si sa dvojicom u kući, sama u ovoj pustinji. Selo te gledalo da im ujutru peškire pridržavaš! Ovog ljubiš pred nama, ko zna šta si mu radila bez nas, pa što će ti više??? Ona se smije!!!!!! Ti si luda, bez mene. Rade nemoj da poludiš jadna, još ti to treba!!! Viđi je, aaa ti nisi normalna, ne života mi tvoga! Slobe, mi ćemo onda samo malo. Smeje se HAHAHAHAHAHAHHAHAHAHHAHAHA……
Ovo je stvarno nokdaun. Čujem tišinu. ....
…..čoveka ne uništi ni droga ni piće! Uništi ga san kada shvati da će ostati samo san…..
….budan sam ali kapke ne mogu da otvorim. Uostalom i ne moram….satrijani voziii ….voziii….. Slobe ti si još u komu!!!! Stavila sam ja šećer, nemoj opet!!! …..satrijani puni prostor….kratak rez
….bješe ljetnje veče palo, sunce s neba odlutalo i zaspao val,
A na pijesku ispod stijene grlio je nju i mene neki topli žar, tihi maestral,
Katkad tamo iz plave tmine, nad livadom od pučine, ugledao bi nas….svetionik….šobić….kad god padne noćna tama,
ona negdje, možda luta sama,
koraci joj ime znaju,
daja idem da me sjeti na nju,
na njen dragi lik
svjetionik …bješe ljetnje veče palo…..
…..soba mame Riđokose Rade je zapadne orijentacije. Uvek je imala svoje kupatilo. Prva kuća u okolini koja je imala kupatilo na spratu……
Dah mediterana. Miris mora. Miris lavande. volim ovu zemlju. Dah mediterana.
Ovako intezivno sam ga osetio i posle božića. U risnu i novom. Mladoženja je bio iz ovih krajeva. Selo negde uz granicu. Ima sestru blizankinju. On je vozio. Išli smo za devojku u novi. u odlasku smo se spustali niz risanske strane kroz oblake iz kojih je lilo. U osvit smo ulazili u risan, kiša prestala, žuta svetla duž magistrale, besprekoran asvalt, olovno mirno more. Slušali smo italijanske kancone. Građansko venčanje u novom, u fantastično rasvetljenoj sali, dve strane u staklu, pogled na more. Južna strana otvorena i jugo puni bele zavese od poda do plafona, miris mora, čempresa, lavande.
U ovoj zemlji je dah mediterana moguće uhvatiti na najrazličitijim mestima…
devojke su za stolom u dvorištu….kafa i rose…rose…. i opet rose….hahahaha….majka je usisala mićka, opet je bio drogiran……pii !!! bači drogu, đavoli je popili….. nokdaun od noćas radi…..kidaju se od smeha…..sve tri su u farmericama i majicama kratkih rukava. Brankina je vrišteće zelena, pripijena. Slobina je obična T bela majica, par brojeva veća. Crvena je rezervisana za Riđokosu. Normalno. Sve tri u starkama…
Slobin otac je sedamnaest godina stariji od njene mame. Šestoro dece !!!! atletske građe. Limar. Radio po krovovima. I njenoj mami je bilo super. U principu, ako mora prihvatiće da se uda za mlađeg dečka, a da duša joj vapi za starijim likovima……..Brankini su lepo živeli, bili demokrate. U principu mama se pitala. Domaćica.
Sloba flertuje sa frajerima na stopu. Od budve ka podgorici. Redovno vožnju prekinu pauzom za kafu oko Cetinja. Branki su odvratni dugokosi momci. Poznaje nekog umetnika koji je večito mastan i šeta sa šćerima. Radina braća su drugo. Od kada se razvela nije izašla sa frajerom u grad. Imala je ljubavnike….obe će odavde na more. Posao….
….otišle su. Koliko još imamo? Dovoljno za temeljnu pripremu trećeg jutra. Rehabilitacija uračunata, naravno. Smeje se. Hajdemo negde. Sviđa mi se ovo mesto. Ovo je prirodna raskrsnica ljudskih puteva. Volja ti more, volja ti kontinent. Hoćeš nikšić, podgoricu, izvoli. Hoćeš boku, izvoli. Hoćeš hercegovinu, dubrovnik, izvoli. Koliko ljudskih sudbina poznaju ovi zidovi?!! Kakve putnike pamti ova cesta?!!! Ratnike i švercere !!!! hahahahahhahaa……no to je već kapor….
….živko nikolić, nebojša jevrić, momo kapor……
Ostajemo u kafani. Običajna pravila nalažu da se četrdeset dana ne odlazi u posete. Crnina. Saučešća se primaju po pola godine, i više.
Običajna pravila nalažu da se svatovi zdrave bocama sa rakijom. Svak iz svačije. Poenta je, samo, alkohol. Alkohol kao opijat. Alkohol kao vutra. Uostalom, na vazama iz pred antičkog doba imamo crteže ljudi koji puše lulu, nargile. Ali je tek radoznali kolumbo provalio ameriku i malboro. Koliko vremena će proći pre nego bude sasvim normalno da goste ponude džokom, iz zlatne tabakere recimo??!!!!
Išao sam sa svatovima iz nikšića u ulcinj po devojku. Svatovi od brda odvaljivani. Mladoženjih otac, bele kose bliži sedamsetim nego li šezdesetim. Ljubičaste naočari sa tankim zlatnim okvirom, firmirane naravno, visok, vitak. Gospodin. Deveri preko dva metra. Italijanska odela, cipele. Preplanula lica, mlađi od 30. Skromno obrazovanje pokriva pristojno, divlje, kućno vaspitanje. Talent bahatosti razvijen do perfekcije. Basta im. Crnogorci. U krajevima oko nikšića mladu u prostor sa svatovima dovode braća uz povike: đeveri na noge!!!....ovi deveri su išli da otkupe devojku. Jedan dever u stisnutim šakama ko lopatama zvecka metalnim novcem i nudi mladinim sestrama i njihovoj deci da ga puste u mladinu sobu. One odbijaju. Oće samo papirne novčanice, hihihihihihih hehehhehee….drugi dever vadi iz džepa pantalona novac. Gomila novčanica od 200 i 100 eura presavijena na pola. Koliko?? pita. One zinule !!! daje njima dvema po 200eura. Najmlađoj devojčici obučenoj u dugu belu haljinu kaže zavrni suknju!! Dever joj u haljinu sasipa sav zvekeći novac iz ruku. Sestre se pogubile. Dukati.
Priča mi o devojci iz okoline. U vreme dok je Riđokosa Rada bila srednjoškolka, devojka i momak iz pograničnog sela su se voleli. Zaručili su se. On je radio u okolini sarajeva. Znao bi doći ujutru rano u selo i čekati na cesti kad će ona proći za vodu. Jednom se tako nacrtao, ona naišla sa nekim komšijom, on prekine zaruke. Molili rođaci, komšije, bruka, sramota, aa jok. Posle se oženio devojkom iz mesta u kom je radio, dobio sina. U rat je otišao među prvima. Pokazuje mi sliku lika sa grguravom, dužom kosom. Sa još nekoliko rođaka poginuo je prve ratne zime. Sahranjen je u selu. Ona ga je žalila sve vreme rata. Posle rata otišla je u vojvodinu, udala se i na porađaju umrla, sin je preživeo. Sahranjena je u vojvodini. Otac i braća su joj podigli spomenik bez groba na seoskom groblju, nedaleko od njegovog groba.
…ovde su ljudi uvek puni tako crnih priča!!!...
Svi imaju neke svoje tragedije epskih razmera. Naročito devojke. Riđokosa Rada je vernica. U studentsko vreme se žešće primala na koelja. Čitala je ovih dana sveto pismo, opet. Zna da je LjUBAV za nju završena priča. Sve ostale opcije su otvorene. Lepši i bolji od njega nije postojao. Na utešne nagrade, sada, posle svega,ne pada joj na pamet da pristane. U manastir, u manastir !!! Prodaće pasata i kupiti neki dobar land rover. Treba joj zbog posla već odavno. Nije htjela da joj on kupi. Na ovom putu sezona je zimi, tvrdi.
Riđokosa Rada opijeno priča o ekonomskoj nauci, o prepoznavanju tržišta, o prilagođavanju zahtevima tržišta. Bila je dobar student. Zaljubljena u nauku kojom se bavila. Dug staž konobarice i šankerice. Rad u vladinom timu za razvoj turizma, njeno odelenje je bilo plan i analiza, rukovodilac. Odgovorno mesto u prestižnom hotelu na obali. Sopstveni mali biznis. U struci. Prepoznala ga je na studijskom putovanju u južnoj italiji….
….čoveka ne uništi ni droga ni piće. Uništi ga san kada shvati da će ostati samo san…..
….Riđokosa Rada instalira espreso aparat i priča o ponudi i kvalitetu vodoinstalatera, elektroinstalatera, stolara i sličnih profesija na crnogorskom primorju. O ponudi dilera ugostiteljskom opremom. Ona je to nabavljala u italiji. Ima drugove tamo….veče donosi grmljavinu.
Sedimo u baštenskim stolicama nogu podignutih na baštenski zid, gledamo dolazeću oluju. Tokom kasnog popodneva pojavila se izmaglica na zapadu. Slabljenjem sunca postajala je vidljivija, jača. Brzo se smrkavalo. Jug bio kristalno proziran. Grmljavina je bivala jača. Munje su se jasno crtale na horizontu. Brzo je napredovala. vetar je mirisao na lavandu…..grmljavina postaje ređa. Nekoliko bliskih i glasnih pražnjena….skrenula je na jug i pojeli su je teški oblaci koji su se upravo pojavljivali otuda. Njegoš je pisao da je sa lovćena stotinama puta gledao kao se oluje pojavlju i otisnu se tamo ili tamo sa grmljavinom i teškom jekom.
Podlovćenska crna gora danas. Potomci najljućih balkanskih ratnika njegoševog doba. Cetinju se smeši verski turizam. Obala je preležala dečije bolesti turizma. Forsira cenu ali i nudi sve jači kvalitet sadržaja. Dosta se isprofilisala. Rijeku crnojevića i jezero prepoznaju kao potencijal podgorica i obala. Na pragu su otkrića da im sezona može trajati devet meseci. Saznali su da su u obnovljenoj državi imaju i gradove kao recimo pljevlja. Kažu nije loše. Ta struja, to, to je roba čovječe, ka i svaka druga. Berane i to, to treba da se ima đe svratiti kad se pođe na kosovo. Neko je zaista napravio žestok propust što u vreme probijanja železnice kroz rumiju nije provučena i cesta. Ali zato je tunel sada spejs šatl. Podgorica bar 40 minuta busom. Grad, vinogradi, ravnica, jezero, tunel, more, palme i čempresi !!! fukcionalna saobraćajnica sa dovoljno trećih traka podgorica, cetinje, budva, aerodrom tivat i dalje trajekt igalo, dubrovnik ili krak za kotor kroz spejs šatl tunel vrmac. Solidan put podgorica nikšić, 50 km sat vremena busom, i dalje trebinje, dubrovnik.
Dubrovnik. Dubrovnikom su fascinirani. Tradicionalno. Snahe katoličke veroispovesti su sve bile dubrovčanke, iako neke od njih nikada nisu videle dubrovnik. Međugradski autobuski saobraćaj je udoban, klimatizovan, dovoljno polazaka, vremenski prilagođen radno sposobnom stanovništvu. Posle ponoćni polasci samo tranzitni, što ne garantuje da će doći na vreme i da će imati mesta za usputne putnike. Skoro svi ovi gradovi imaju neki fakultet, tako da studentarija stalno zuji po ovim busevima što im daje posebnu draž. Srednjoškolci isto.
Vetar sada donosi miris mora. Riđokosa Rada kaže da će kiša padati ispred zore. Jutro će biti kristalno bistro. Nebo ko kliker, kaže...palimo petrolejke u svim prostorijama kuće. Sva vrata i prozori su otvoreni i pričvršćeni za zidove. Škure su pritvorene sa raširenim rebrima. Sluša se emma shapplin. Pali tamjan u svim sobama. Tamjan nije od onih gorkih. Ima kolekciju različitih tamjana, iz različitih manastira…. Pijemo makijato u šanku. Ponosna je na aparat. Samo ily kafa uz imlek kravicu. Isso 9002 tvrdi. Ma beograd je beograd, nije loša italija, ali drugi jezik, maltretiranje oko papira.
Beograd. Ima prijatelje tamo. Odlazi tamo, redovno. Njoj lično bi više odgovaralo da živi u tako velikom gradu, oduvek je o tome sanjala, al ovde se navikla. Prijala joj je samoća. Živela je snove.
Samo snove je i imala, kaže. Odgovarala joj je nadmorska visina. Vetrovi joj bistre um. Sunce joj daje energiju. Voli rano da ustaje. Priča kako za trojičindan rano ustaje, odlazi u crkvu i plete vence od cveća i trave. Dodajemo tamjan u keramičke kadionice.
Gorštakinja, pravoslavna fundamentalistikinja……smeje se….
…budim se u osvit. Kiša je prestala. Zatvarali smo noćas škure da vetar ne nanosi kišu u sobe. Sluša se džoj divižn. Pijemo kratki makijato, samo sa penom, bez mleka, rosa, malboro. Ostavljam Riđokosoj Radi ostatak haša. Lula i džokovi za put spremni. Njegovi će na groblje u deset. Ona će kada sunce izađe na terasi. Brat će je vratiti kolima prije no oni prođu. Popodne će sama u crkvu, negde uz granicu. Pušimo lulu i ispijamo rose. Nije se žalilo na materijalu, efekat ne izostaje.
Odlazi da se presvuče. Razdanilo se. Otvaram škure od terase. Oprano i sveže zelenilo. Mokar asfalt ceste. Barice između kamenih ploča terase. Nebo ko kliker. Da… Uskoro će sunce izaći. Pijem kafu i rose pored šanka. Ranac i torba su na stolici terase. Džoj divižn ne gasi….
….stojimo uz šank pijemo kafu u tišini. Namešta srebrno prstenje. Crni lak. Crna lepršava haljina do zemlje sa kopčanjem napred celom dužinom. Otvoreno poprsje, kratki rukav. Labavo vezana riđa griva. Tanka, mekana, crna marama, pokriva i ramena. Diskretna šminka. U tankoj crnoj torbici sveće i papirne maramice. Davidov crni. Crni ronson. Pored torbice razvijen pupoljak crvene ruže, upravo odrezan iz vrta.
Izlazimo u susret istočnom suncu. Skrećemo ka jugu. Rastajemo se kod skretanja za groblje. Sedimo na bankini i pušimo. Vidimo se Riđokosa. Vidimo se putniče namerniče, ja ću sačekati dok ti odmakneš niz put. Srećan put, dođite nam opet, smeje se i pruža ruku. Odlazim nizbrdicom ka risnu….
….čoveka ne uništi ni droga ni piće. Uništi ga san kada shvati da će ostati samo san……
........
