[Ca blues]

........deo prvi....


….čoveka ne uništi ni droga ni piće. Uništi ga san kada shvati da će ostati san……..


….sedim za stolom drumske kafane na putu od grahova prema risnu. U društvu sam još 8 muškaraca. Profesionalno zavisni od turističke privrede.

….kafana kao kafana. Reklo bi se…..

….neko te ima noćas neko te voli noćas to nisam ja…..dolazi iz solidnog kućnog stereo uređaja. Konobarica riđokosa mršavica sa više od 180cm visine, uklapa se u raspon godina 25 i više. Pred kafanom parkirano 4-5 teških kamiona sa bh-rs-cg tablicama. Njihove posade ispijaju kafe i kisele vode pod odrinom sa gustom lozom.

….neko nas je poslao u obilazak puta koji je pravio stari otac nacije kome danas mladi oci nacije prigovaraju da nije bio dovoljno nacionalno svestan. Put je danas zaista idiličan, kako je izgledao u vreme izgradnje i pune komercijalne upotrebe mrzelo me da zamišljam. Minibus je usput otkazao poslušnost jednom od 9 izabranih. Rekao nam je: jebiga momci, prokuvao je nisam primetio na vreme, nema paljenja pre nego se zameni zaptivka na glavi, šlep će doći kad dođe, ako nije kakva preša vodim vas kod mene kući imam i bazen.

….jednoglasnom tihom aklamacijom usvojeno. trojica od devetorice su se povukli u stranu da telefoniraju. Jedan je rekao: pakleno je sad za kretanje idemo do kafane, produžićemo kad preladi.

….sad smo tu pod odrinom. Na beloj neonskoj reklami piše kafana….

….čoveka ne uništi ni droga ni piće. Uništi ga san kada shvati da će ostati samo san…..

…putem nailazi pogrebna povorka. Sunce je zašlo iza oblaka koji do tada, siguran sam, nije postojao. Muzika je utihnula. Riđokosa visoka konobarica u crvenoj majici kratkih rukava i izbledelim farmericama sa brižljivo negovanim stopalima u letnjim sandalama i crveno lakiranim noktima kose vezane u rep je prišla ivici ceste i mirno stala. Posade teških kamiona staju pored nje duž ceste. Prilazi i poštar, priključuje im se i starica koja je na kamenu pod smokvom sedela i čekala. Stoje u nizu duž ceste. Ustaje i polazi naš vozač, ustajemo i mi. Stajemo u niz duž ceste. Kolona prolazi. Drvena piramida na čelu, slika pokojnika, venac, buketi cveća, šest muškaraca koji na ramenima nose drveni kovčeg, ožalošćeni, rodbina, komšije….

….kaže novak kilibarda u fazonu umri đe oćeš al dođi u nikšić da te ožale. Tu su sprovodi kilometarski. U gradskoj kapeli su četiri prostorije, sramota je izjaviti saučešće u jednoj, a ne učiniti to i u drugim prostorijama…

….kolona i dalje prolazi. Već upadljivo bulje u naše čelo kolone oličeno u liku riđokose konobarice. ona gleda u asfalt ispred sebe i moli povremeno krsteći se. Kolona i dalje prolazi. Riđokosa odlučuje da je bilo dovoljno. Ulazi u kafanu. Za njom i ostali. Apsolutna tišina. Starica se pridružuje za stolom dvojici kamiondžija. Obojica imaju dugu kosu sa bebi licima. Nemaju više od trideset.

….ova mala što vas gosti ođe mi je unuka. Ostala mi iza pokojnog sina. Poginuo u kolima osamdeseprve. Sa ženom. Ova mala bila kod mene ođe, a oni tamo. u vojvodinu. Ovi što ga pronesoše bio joj prvi momak. Dok je još bila ođe u školu. On posle pošo u švesku a ona na velike škole u prištinu. Bio on stariji od nje desegodina. Eto siroma, neki dan ga strefilo tamo bez iđe ikog svog. Strani ljudi ga donijeli braći da ga sarane. A čegovići ste vi đeco ?

….baba aj ti samnom do kosijereva neka Rade nek radi, kaže dugokosi kamiondžija. Kreću. Starica se penje u visoku kabinu volvo-a. Tišina. Zvuk gusala sa stereo uređaja je prekida….


…poleće soko sa vite jele, spuštio krila do crne zemlje

Poleće soko i nisko pade, žalosno pismo đevojci dade

Đevojko moja raspleti kose mrtvog ti dragog kroz selo nose…..

……prasak razbijene čaše…..stereo je zamukao. Prasak razbijenog stakla i na terasu izleće grlić slomljene flaše. Gosti u tišini napuštaju terasu. Mi ostajemo. Sunce je pojelo oblak i sada rasteruje zaostali dim teških volvoa i scania…

….opet je jara i tišina. Vozač ulazi u kafanu. Izlazi. Išla je samnom u gimnaziju. Nisam je video od mature. Ja otišao za beograd ona za prištinu. Ćutimo.

….čoveka ne uništi ni droga ni piće. Uništi ga san kada shvati da će ostati san….

….zvuk sterea prekida tišinu….

….prijatelj i ja sedimo na klupi gledamo zvezde, slušamo vesti što su upravo stigle. Kažu da imamo još samo par godina za nas….

….na vratima kafane pojavila se riđokosa rada.

….u etno beloj haljini od lana, dužina pada preko kolena, lučno zatvorenog poprsja, po dnu vez. Letnje sandale salivene uz preplanulu nogu. Crni lak na noktima. Brdo riđe raspuštene kose do polovine leđa. Oči nisu bile plave . prišla je i rekla: ako te zamolim da me fotografišeš kako mogu dobiti fotografije ? stala je ispred ulaza u kafanu. Hoću da me fotografišeš cijelu ispred ovih vrata. Da se vidi natpis kafana. Hoću i da se lijepo vide i haljina, ja sam je šila i vez, ja sam ga vezla i sandale, i hoću da budem lijepa na slici. Ja se danas udajem, kao što vidiš………

….ovaj krug sam krug sam razbio u vetar rasuo čuo se stereo….

…..čoveka ne uništi ni droga ni piće. Uništi ga san kada shvati da će ostati samo san……


….sedimo pod odrinom. Nas 9 izabranih. Tišina je. Riđokosa Rada je nestala u unutrašnjosti kafane. Naš vozač je par puta odlazio unutra i ćutke donosio mineralne vode. Stereo je vrteo neku muziku onda je ućutao. Na terasu je ušao poštar. Riđokosa Rada se pojavila na vratima kafane. Drago, reci ljudima da kafana ne radi sedam dana ! poštar je ustao i krenuo ka cesti. Riđokosa Rada je utonula u mrak kafane. Pojavila se sa ružom u ruci. Zatvorila je gvozdenu kapiju terase. Drago, reci Jovanki, neprebol i nek ne dolazi. Oću Rade, zovi je ti ako ti treba ! Doviđenja Rade !

Ovo mu je zet. Za istom sestrom. Stajala je sa tamno crvenom ružom u ruci. Naručila sam mu ruže u Švedskoj. Putovale su sa njim. Jutros na saučešću sam iz buketa uzela ovu. Sa kolica je uzela providnu usku vazu sipala rosu: Dobro mi došli kićani svatovi, jeste li mi se svati umorili ? Dušane reci svatovima noćas konačite ovdje. i sjutra na ručak. Nestaje u tami kafane. Devet vaspostavljenih svata gleda u ružu na stolu i puši.

Ovde gore su sobe za spavanje, tu joj đed sa majčine strane držao kafanu. Ona je završila ekonomiju, radila je po moru, ovo je jesenas otvorila. Majka joj bila jedinica ovo je sve njeno, ima i očevine oko granice. Sa njenim rođacima sarađuje, očevi poslovni prijatelji. Neki od njih su danas bili u povorci.


…..stereo se oglasio…marija šerifović molitva neki dance remix…..

….na odrinom zaklonjenim prozorima čulo se otvaranje žaluzina. Pojavila se na vratima kafane gurajući kolica pored sebe.


….čoveka ne uništi ni droga ni piće. Uništi ga san kada shvati da će ostati samo san…..

….ona je bila gimnazijalka, a on je dolazio kolima pred gimnaziju. Bili su momak i đevojka. Bila je nevina do treće godine fakulteta. On joj bio prvi frajer. Onda je on poša u Švedsku. Imala je momka kao apsolventkinja u prištini. Pomirili su se dvijehiljadite, za novu godinu, u budvi, ona je bila sa drugaricama, nije radila. On je radio sa kolima i kupio je pljac za auto pljac. On je šezdeset peto ona sedamdeset drugo. Otvaranje kafane nije pravila. Da ne bude otvaranje prije njegovog. Sanjala je skoro da se udaje i nije joj se svidjelo. Loza je nedovoljna, jel ima neko od vas, kićanih svatova, nešto ?

…..telefoni počinju da rade. Riđokosa Rada traži odgovarajuću radio stanicu. Od devet izabranih šest je organizovalo odlazak. Ostajemo nas trojica. Ispraćamo one koji odlaze. Prelazimo u unutrašnje dvorište. Servirani su ovali sa mezom. Dva džointa kruže. Dušan se smeje. Zdravko gleda u sunce na zalasku. Riđokosa Rada pali novi džok. Pratim. Dušan je odlučio i odlazi. Crnjak mu je. Zdravko se smeje i govori: komandire, aj živeli ! pali novi džok. Živeli !

…..izgledala je malo čudno u kaputu žutom krojenom bez veze čulo se iz zvučnika………


…..čoveka ne uništi ni droga ni piće. Uništi ga san kada shvati da će ostati samo san…..


….stereo je punio prostor enigmom, mea culpa……

….mrak je već davno ovladao. Zdravko je upalio dve petrolejke u kafani. Treću je izneo u dvorište. Tražio je oštar nož. Lulu dede Riđokose Rade već je bio našao. Fukcionalna je.

Nevjesta. Omrklo je. Vrijeme je da te mladoženji vodimo. Napunio sam ovu lulu dobrom travom i još boljim hašišom. Napunio da te mi đeveri darivamo pa da te mladoženji vodimo. Napunio e da bi ti pomogla da ti srce prepukne, sinja kukavice. Napunio e da bi ti pomogla da na zmijsko klupko noćas nagaziš ne bi li ti guje prisojkinje muke olakšale. Napunio e da bi je podijelila sa đeverima koje ti usud nanese. A đeveri će nevjestu po dobru spominjati i boga za nju moliti.

…..Gledala ga je. Suze su joj tekle potocima. Samo je treptala. Okamenjena.

Prihvatila je lulu. Prišla je i poljubila ga. Okrenula se. on mi je dariva ti je zapali. Palim lulu. Čujem tišinu.

…čoveka ne unište ni droga ni piće. Uništi ga san kada shvati da će ostati samo san……

….mesečina na istoku je ojačala. Cesta je mlečno bela staza. Vidi se crkva na čukici pored puta. Đeveri su uzeli mladu pod ruke i svo troje gaze ukorak. Zmija leži na putu. Da li je vide? Uostalom koga je briga. Zmija se lagano uvlači u žbunje. Dolazimo do staze koja skreće crkvi i groblju.

Čekajte me ovdje. Ne morate me u spavaću sobu uvoditi. Sedamo na bankinu.

…….MOJ DRAGANE MOJE LANE ŠTO MI OSTAVI NOĆI TAMNE nisam siguran da li peva ili nariče…..čuje se šljunak pod njenim sandalama…..


….razdanjuje se. Čuje se šljunak pod njenim sandalama. Đevere ako ne smotaš još po jednu ja se dolje vratiti ne mogu. Glas joj zvuči veselo. Palim džok i dodajem joj. Zdravko pali drugi i deli ga sa mnom. ima spreman još jedan sa hašom kad stignemo kući da ne motam tamo, informiše, smeje se. I ona se smeje. Idemo nizbrdicom i pevamo:

Poleće soko sa vite jele spuštijo krila do crne zemlje
Poleće soko i nisko pade žalosno pismo đevojci dade
Đevojko moja raspleti kose, mrtvog ti dragog kroz selo nose



…..ona sama peva:

Voljela sam oči zelene, voljela sam oči nevjerne
Voljela ih ludo voljela, a sada sam bez njih ostala….

Riđokosa Rada peva iz glasa. Pred kapijom terase stoji baba Riđokose Rade, plače. Riđokosa Rada peva iz glasa i grli babu. A baba jesam li ti hiljadu puta rekla da ću ja biti moderna mlada. Ona koja spava do podne i prvo cigaru pali. A što si mi došla kleta ne bila ? da mi ne daš poželjeti da bijeli dan živa ne isčekam ? Nego aj nam baba skuvaj kafu pa da i ovi đeveri počinu. I ti sine da počineš malo i ti sine. Počinula sam ti danas baba zanavijek. Neprebol baba. Neprebol. Uh kuku mene crnoj, ne vri crna te strijela ne gađala, ne vri dijete ……

…..čoveka ne unište ni droga ni piće. Uništi ga san kada shvati da će ostati samo san….

….budi me Zdravko. Ajde komandire istuširaj se pored bunara prijaće ti, ajde đevere nevjesta te čeka da te peškirom dariva. Izlazim vani. Podne je poodavno prevalilo. Riđokosa Rada mi pruža laneni peškir sa vezenim ružama. Smeje se, i njih sam šila i vezla ja. To sam sve ove zime vezla. U kafanu niko da svrati. Žurila da sparim sa haljinom i maramicama.

Pijemo kafu i mineralne vode. Vutra nas je osušila. Baba Riđokose Rade je izronila iz tame kafane. Jeste li se odmorili đeco? Oklen ste đeco? Ti si sine nekud od Danilova grada meščin? Ti si bogme izdaleka. Po očima ti se vidi. Imam ja dvojicu tolikijeh unuka od šćeri i čupavi baš ko i ti. Molila ih ja sinoć da svrate, sestru da obiđu, nju jednu imaju. Vele, baba Rada je vazda samovala. A ja ne mogla kukavica no došla. Ne znaju muški šta je đevici neprebol. Al eto vi ste joj se našli, anđeli vas nanijeli plemenikovu domu, a on vas naveo kumovskoj kući da vidite da ni ona nije ugašena. Čekate li vi Dušana đeco, kola su mu jutros oćerali, reko Dragu poštaru doće po vaske.

Ma dobro je Rade, baba. Žaliće, prežaliće. Nać će se za vaku đevojku momaka, nesjekiraj se baba …..melje Zdravko

….Riđokosa Rada traži daljinski od strerea, kolonija….opet je u farmericama i crvenoj majici kratkih rukava. Labavo vezana riđa griva, crveni lak. Bosa je. Baba Riđokose Rade sipa kafu. Zdravko se mazi sa sivom macom Milicom. On je mačak i najjači je u selu kaže Riđokosa Rada. Na njen upitni pogled vadim smotane džokove iz kutije od cigareta. Baba, nođe na ogradu ti je složena đevojačka roba. Ponesi ispod štale i spali. One kutije nemoj. Ajde životati moga ! Oću sine, oću. Riđokosa Rada pali džok. Spremiću ja drugu robu, smeje se, za ukop hahahahahahhaa…..stvarno jebote zamisli da mu se tad pojaviš u istoj haljini ? užas…. palim drugi džok. Aj živeli Rado, i ti komandire, Zdravko pali lulu. Baba Riđokose Rade je naslagala đevojačku robu na gomilu granja i vraća se da uzme petrolej.


…..čoveka ne uništi ni droga ni piće. Uništi ga san kada shvati da će ostati samo san….

….iz kafane izranja dugokosi momak koji je juče odvezao babu Riđokose Rade. Stoji iza njene stolice i drži joj ruke na ramenima. Smeje se. Ma bači drogu đavoli je popili ! pii !!! uzima iz ruke Riđokose Rade ponuđenu lulu. Smeje se, Beograd brate, Beograd Srbija….kašlje….smejemo se i kašljemo….

Ja sam joj brat od tetke. Ona je starija od mene trigodine, ali sam je ja vazda branio. Ona je vječito samovala. Vazda je o Beogradu pričala. I za ovog njenog sam joj milion puta reko nije on za tebe. Šta ćeš ti, fakultet završila, sa njim. Smeju se oboje. Ima svoj kamion. Proljetos je htio da se ženi i ja ga molila da ostavi za jesen. Da babi bude nasrcu kako me neoženjena braća đeverima daju. Osmehuje se.

Babi Riđokose Rade je drago što je i on tu. Kuva novu kafu i isčezava u dvorištu. Ode sa ženama kod Joke Dragove, kaže brat Riđokose Rade. Saće informativni centar izdati saopštenje, hahahahahhaa. Rade, ja odo u Bar. Zovi ako ti šta treba. Vi momci ostanite. Zovi ljudima one tvoje kalašture da ih razvesele. Smeju se. Nestaje u mraku kafane. Riđokosa Rada pali novi džok….. na lap topu gledamo snimke od juče…

….čoveka ne uništi ni droga ni piće. Uništi ga san kada shvati da će ostati samo san…..

…stereo ima dobar prijem atlas radija…..Riđokosa Rada se igra mobilnim….Zdravko se čuo sa Dušanom i posle će sa njim za Novi. Ostaviće mi haša, vutre ima samo za još jednu lulu. Reže mp3 za kafanski stereo….ja sam ionako na putu crnom gorom….

…..stojimo pored ceste i čekamo Dušana. Zdravko se smeje. Opisuje ličku vukojebinu iz koje je njegov otac, vojno lice. Riđokosa Rada ga grli. Ulazi u Dušanov minibus. Vraćamo se u unutrašnje dvorište kroz kafanu. Zatvare žaluzine na vratima prema cesti i smeje se. Ja tebe poznajem iz Prištine.

Znam ti si bila docimerka, sa još dve Nikšićanke. Bio sam siguran kada si izašla na cestu da ga sretneš. Setio sam se kako ste dolazile u menzu. Okupaciona sila, ukorak. Crnogorke! Nikšićanke drug moj hahahaa….manemoj, a ti si dragi moj tada odlazio na žurke kod hercegovki ukoliko se ne varam, evo i sada se smucaš ovuda. Pa ja kad sam te vidjela da si ušao u kafanu sa aparatom poznala sam te, isti kontejnerski mačor. Ja sam poznavala i neke ljude iz Vojvodine koji su tebe odlično znali.

Hahaahhhhhhha ….Živko Nikolić ….još uvek je samo Nebojša Jevrić…..

….jara je prošla. Sveže zaliven cvetni vrt blista u kontri zapadnog svetla, lavanda briljira. Sedimo na kamenom zidu ispod duda. Slušamo Mokranjca. Rukoveti. Da li je nekada neka devojka iz okoline odlučila kao i ona ?

Neudata. Ničija sreća. Doživotna tetka. Bivalo je. Sa ovim ili onim povodom. Bivalo je i ovako tragičnih, a i još tragičnijih. Šta u stvari mjeri tragediju? U stvari mi ne možemo znati dubinu tuđeg bola i poriva. Naročito žene. Patrijarhalna Crna Gora. Mene njegova braća nisu baš voljela. A ni ja njih. Debili jedni. Oni su u grad življeli. Ovdje im je kuća prazna. Da mu nije bilo braće on bi davno imao svoj posao, bio svoj gazda. No sve jedan brat, pa drugi….pii…. no eto bili su ljudi, pustili su me da ostanem kod sanduka sama, Bog im svako dobro dao…plače

….oćeš ti da pališ tu lulu? Otkako sam saznala prije, evo sedmi dan, plakala nijesam do juče. Nešta mi je bilo,….daleko je to od mene, navikla sam. Onda mi je bivalo jače, ali nisam plakala. Preksinoć sam rekla babi, kad su ga dovezli, ja ću ujutru na saučešće, neka Drago kaže da me ostave samu kod njega. Kad sam došla sa saučešća, rekla sam joj: ja baba idem na poso. Ako zaplačem kad ga pronesu pored kafane ostaće mi neprebol …. drugoga neću kunem ti se !!!!.... grca….plače….

….knjigu piše mula paša…..šesta rukovet…..hajduk veljko …..Riđokosa Rada plače. Počinje da tuži…oću tužiću samo ako pusta pamet oće…tužiću dok god budem mogla, rekla sam mu noćas…..

…ovo već poprima dubine Živka Nikoloća, kažem. Osmehuje se….opet plače…..


…..čoveka ne uništi ni droga ni piće. Uništi ga san kada shvati da će ostati samo san…..

........