To je bilo davne´90-te čini mi se.Ufurali smo se ja i moja dva druga na neku ekskurziju sa četvrtom godinom akademije umetnika na proputovanje kroz Italiju sa ciljem na Venecijansko bienale.
No da ne dužim. Ja nisam baš nastrojena za šoping i ne kupujem puno stvari , što u ovoj situaciji nije bilo povoljno. Dok smo stajali u redu za pregled na Italijanskoj granici u povratku, svi oni koji su rekli da nemaju ništa da prijave,bili su odvodjeni u zasebne prostorije i pregledani do gole kože.Vide oni gomilu čudno obučenih ,poneki istetovirani, sa neobičnim frizurama(tu se ja ubrajam),otkačenih umetnika pa hajde da ih malo izmaltretiramo.
Razmišljam šta da prijavim od mog tako širokog asortimana: Epi ledy,nabudžen sa nekim dodatcima(kutija nepotrebno velika) ili foliju za air brush,komplikovano zvuči ali u suštini samo običan tubus sa namotajem slabolepljive folije 5m (za neupućene služi u crtačkoj tj. Air brush tehnici).
Dodjem ja na red :-Šta imate?
-Paa..foliju za er braš!
-Šta je to?
-Pa to je ono (i počnem da objašnjavam oblik rukama)
Gleda me on glupo, začudjeno, ja njega isto tako.
-Pokaži!
Bunarim po ruksaku,vadim taj glupi tubus.
Gleda on mene, da li sam normalna.
-Ajd beži!
A ja se samozadovoljno nasmešim i prodjem.
He,he...
