[Goga]

Priča o dve žabe


Priča govori o dve žabe koje su u grupi žaba prolazile kroz mračnu sumu. U jednom trenutku upadose u duboku jamu. Druge e žabe su se okupile oko njih i čim su videle koliko je jama duboka i kako je teško iz nje izaći, počele su da dovikuju da su u bezizlaznoj situaciji i da im nema spasa. Ali ove dve žabe su ipak i dalje pokušavale da iskoče iz jame. Vreme je tako prolazilo. Žabe oko jame su dovikivale onima u jami da je uzaludno što se i dalje trude a ove u jami su se i dalje trudile..
Ali, nakon izvesnog vremena jedna od žaba u jami je odustala… prestala je da se bori i – uginula. Druga je nastavila da skače da bi se spasla. I u jednom malo jačem odskoku, upsela je da iskoči iz jame.

Tada su se žabe okupile oko nje i upitale je da li je ona čula njihovo dozivanje a naročito poruke?
„Ne, nisam ništa čula… ja sam gluva”„ – odgovorila im je žabica i objasnila da je ona sve vreme mislila da je one bodre i to joj je dalo snagu da izdrži.


Slatka priča, zar ne. I, kao što ste već i sami zaključili, ova priča ima dve pouke:


1. Nase reči imaju snagu ili moć života i smrti. Jedna reč podrške nekome ko je u nevolji može biti dovoljna da mu pomogne da se izvuče iz nevolje i da preživi.
2. Jedna negativna reč nekom ko je u nevolji može biti presudna i dovoljna da ga upropasti.

Zato moramo biti veoma oprezni. Uvek treba govoriti sa pozicija dobrih strana života onima koje susrećemo. Moć reči je skoro neverovatna i teško shvatljiva. Koje i kakve posledice može da ima jedna reč podrske? Ne treba posebnog talenta; bilo ko može govoriti o besmislenosti i uzaludnosti ulaganja napora kada smo u teškoj situaciji. Manje je onih , ali oni su mnogo vredniji i dragoceniji, koji su spremni da ulože truda i vremena da nekome pruže moralnu podršku i reči bodrenja.
Zato uvek budite kao ovi drugi , budite dragoceni drugima.