Leto u Kotoru...Tačnije trebali smo da letujemo u Herceg Novom,sa prijateljima u njihovom stanu.Na veliko nezadovoljstvo moga supruga ja ih ljubazno odbijem,a njemu obrazložim da sam umorna od ljudi koje vidjam svakodnevno i da želim odmor da provedem u miru...i tišini.Što inače i nije tipično za mene
ali tako mi "došlo",nekih pet dana pred put.Počinjemo da se dogovaramo gde idemo na more,pa nikako da se dogovorimo
na kraju odlučimo da idemo na blef,posle moje rečenice
a valjda će biti bar jedan slobodan apartman na celom primorju...Dečici sve jedno,samo nek palimo auto,pa tako i krenusmo.
Prolazimo kroz Kotor,divan prizor...nailazimo na mesto zvano Dobrota,i kako sam videla tablu sa nazivom mesta kažem suprugu da tu i stane,i da potražimo apartman.Spustimo se u ulicu do mora,nema gužve,turista,frke...i naletim na čoveka,koji je bio jedini prolaznik tu,posle dobar dan,već smo se i sporazumeli i "poznali".Na raspolaganju smo imali ceo sprat,i sve moguće luksuze,a cena je bila toliko mala da me stid i da je kažem
.A plaža tu odmah pored kuće,uredjena,dečicu posmatram sa terase,mir,tišina...ma divno,da sam sa namerom tražila baš takav ugodjaj ne bi ga našla,gazda kuće nam spremao razne specijalitete,još jedna porodica je bila tu,lepo druženje uopšte.
Naravno obišli smo i okolna mesta,Perast mi je takodje po meri,sve u svemu ponovila bi to i sledećeg leta.A najveći fazon je bio kada je došao dan pred polazak kući,gazda kod kojeg smo letovali,nam reče da smo mu prvi gosti,koje je "pokupio" sa ulice
,a inače čovek je kapetan u penziji,i možete misliti kakvih smo se anegdota naslušali sa njegovih putovanja
...i još nam predloži da od sutra budemo njegovi gosti za "dz"
Da dečica nisu trebala poći u školu,sigurno bi produžili boravak,mi ga upitasmo pa kako za "dz",a kapetan odgovori:"Za trideset godina kako izdajem kuću,i za sve godine života,u moju kuću niko nije uneo smeha kao vi"...
Pored svog uživanja,moj najači utisak je da smo imali sreće,jer smo išli na blef,i upoznali divne ljude zahvaljujući istom...