[A6quattro]

Muzika i nase savremeno doba donosi mnoga poboljsanja i mnoge olaksice, ali i zahteva i uzima svoj tribut. Muzika je dospelala u grupu zrtava razvoja nase civilizacije i pati vise nego bilo koja druga umetnost. Neko ce se verovatno zapitati kako, kada se nosioci muzike prodaju, kopiraju, piratizuju i prikazuju vise nego ikad i u danasnjem vremenu svako ima u internetu nepresusan izvor muzike? Ali izmedju ostalog upravo to i unistava muziku.
Covecanstvo postaje svedok i krivac za njeno unistenje iako toga nije ni svesno. Muzika je delom izgubila svoju funkciju i nastavlja vrtoglavo da je gubi.

Cak i stari Grci (kao filozofska konstatacija antike) su prepoznali da je zadatak muzike mogucnost da prodre u skrivene, duboke i naizgled nedodirljive sfere ljudske psihe. Tako je muzici dodeljen vrlo vazan, zahtevan i odgovoran zadatak. To dozvoljava muzici da opusti, naljuti, ali i promeni coveka i pruzi mu pregledan pristup sopstvenim emocijama koje do tada nije umeo da razume. Ona ulazi u coveka i menjajuci na trenutak njegovu psihicku konstituciju, daruje mu novi pogled na svet, uvodi ga u ekstazu koja obuzima koliko i emocije toliko i telo u svoj njihovoj velicini i coveka vodi novim duhovnim oblastima, oplemenjujuci sve sto je oko njega. Tako je njena svrha u tome da oplemeni ljudska osecanja i da novu zivotnu energiju.

Koliko puta se ovo desilo modernom coveku? Mnogima nikad, mnogi slede masu koja ni sama nezna zasto prati neki "muzicki" trend. Retki su pronasli nesto za sebe. Najredji su oni koji su u muzici pronasli nacin zivota i istinski interes. Nazalost ili na sreću? To ne mogu da odgovorim, ali je moguce reci da covek kroji uticaje medija, drustva... gubi pravo na samoopredljenje.
Muzika vec (pre)dugi godina gubi svoje znacenje, a postala je i masovni medij komercijalne prirode, ciji konzum gubi svaki smisao institucije, rituala i unutrasnje vrednosti. Retki su slucajevi koji su napravili izuzetak, a jos redji oni kojima danasnji masovni stav prema umetnosti nije pomrsio racune.