[simke]

Nekada su skitnje bile opuštenije, kada se ogladni trknulo bi se do Pokola u Malom Iđošu, gde bi se uz dobru muziku i vrhunski spremljenu hranu moglo carski uživati ... malo kasnije bi se nekom htelo da sluša šum vetra na Dunavu sa neke od mnogobrojnih čardi koje smo voleli. Uz dobro vino i tamburaše zora je prebrzo stizala ... bilo je raznih skitnji, bilo je raznih trenutaka ...

Mnoge tamburaške i razne druge orkestre sam slušao ali uvek se rado setim jedne scene.

Kafana ''Beograd'' u Srbobranu. Pevao je jedan gospodin srednjih godina, možda malo stariji, visok, elegantan, sa predivnim i moćnim glasom. Pratila su ga dva muzičara a pomagala mu je i njegova punačka gospođa u nekim delovima večeri.
Na žalost ne mogu trenutno da se setim njegovog imena ali lika i naročito glasa se uvek vrlo lako i rado sećam. Jedne večeri ispunjene skitnjom i posetama nekim lokacijama od Bačke Palanke, preko Novog Sada stigao sam sa društvom u Srbobran. Nije mi se mnogo dopadalo ono što je pevano u tom trenutku pa sam napisao pet/šest pesama na papir i poslao ih po konobaru muzici. Posle otpevanog bloka pesama pevač je prišao, izvinio se što će otpevati još par pesama koje su mu već naručene i obećao da će pevati ono što je bilo napisano na ceduljici. Naravno da je tako i učinio, zahvalio se gostima na pažnji koju su mu ukazivali i rekao da će od toga momenta pa nadalje pevati samo za nas i za svoju dušu. Tako je i bilo, pevao je stvarno najiskrenije, osećalo se da je sav od pesme i emocija ... teško je uopšte opisati rečima. Bio je to doživljaj za sve prisutne, kafana je bila krcata i niko nije ni pomišljao da ode bilo gde. Nismo se do tada poznavali, kasnije je sedeo sa nama i razgovarali smo ... toga dana je bio rođendan njegovoj malenoj ćerki a on je rutinski ali kvalitetno odrađivao svoj posao pevajući i zabavljajući goste kafane ''Beograd'' sve do momenta dok ga nisu pronašle one prelepe vojvođanske pesme koje sam ga zamolio da otpeva ... tada je odlučio da je dosta radio i želeo je da uživa a uživali smo i svi mi zajedno sa njim. Kasnije smo se sretali više puta, najčešće u pominjanoj kafani kao i u čuvenom ''Žaba Baru'' takođe u Srbobranu. Pošto nikada nismo bili rani gosti, vrlo brzo bi znao da se prešalta sa porudžbina na naše pesme i fešta bi počinjala. Moram napomenuti da nikada nije želeo da naplati pesme, jednostavno nije dozvoljavao da mu se da novac za to parče duše koje nam je poklanjao.

Nešto kasnije je otišao u penziju i nadam se da je i danas uživa u dobrom zdravlju i veselju sa svojim najmilijima.