[believer]

ne znam kako vi,ali meni ne pada na pamet da sa sezdeset-sedamdeset godina odvucem svoje dupe u neku pripizdinu bogu iza nogu i tamo cekam da umrem....pa makar to bilo i zbog vlastitog sina....znaci,ne pada mi na pamet....duzna sam da ga odhranim,duzna sam da mu pruzim mogucnost da se obrazuje...sve ostalo je moja dobra volja.....
osim primera koje je navela Maski,ima i onih drukcijih....
recimo...
Ona ima sedamdeset.Profesor u penziji.Dva sina,dve snahe,tri unuka.Ona i muz su ima napravili kuce.Sinovi su obisli pola sveta s njihovom kintom u dzepu.Studiralo se u izobilju.Docekivalo se njihovo drustvo.Sebe smestili u neko cose dvorista,u mali jednoiposobni stancic.Muz je umro.Snaje svracaju samo kad im treba nesto.Sinovi jure kintu.Deca ko deca.Usamljena je.Bolesna je.Nece da im visi o vratu,ne iste,ne kuka,ne lupa na vrata.Jedan sin je iznenada umro.Niko se iz dvorista nije setio da naruci venac u njeno ime.
Deca?
eeee...