[memento]

Некада се улазило у други брак првенствено у случају смрти свог, да кажем, претходног партнера. Новоизабрани супружник је и сам најчешће из истих разлога био слободан. Како су обично партнери имали своју децу, или бар неко од њих, и добијали потомство у заједничком браку, због важећих наследних механизама (обичајно или државни право) и да би се регулисала правна заштита свих особа у таквој вези, настала је потреба прецизног разлучивања њиховог положаја, чија је последица и настајање назива као што су очух, маћеха, пасторак, пасторка...

Међутим, еманципацијом друштва битно се променила ситуација, првенствено у разлогу ступања у други брак (развод је далеко бројнији од смртности партнера) а и закони који регулишу породичне односе су постали неупоредиво хуманији, па су термини као што су очух, маћеха итд, заиста постали архаични и непримерени.

Пошто сам у свом животу доживео и то да будем `очух`, никада се нисам трудио женином сину да заменим оца, већ, како је то овде неко лепо рекао, првенствено да му будем друг и истински пријатељ на кога се увек може ослонити. Наравно да се родитељ не може заменити, ма какав они био. Међутим, дужни смо да у животима деце наших нових супружника (партнера) да поштеним, несебичним, стрпљивим и пуном љубави и поверења приступом покушамо на подношљиву меру ублажимо недостатак другог родитеља, ако га нема, односно ублажимо њихово неадекватно присуство, ако је жив.

Било је јако тешко у мом случају, али сам уверен да су сви напори његове мајке и мене у том смислу вредели. Мој `пасторак` је недавно дипломирао и ускоро креће у армију, а пре десетак година је више пута позиван у полицију, због туча и неприлагођеног понашања у школи...