Jeste zanimljivo, ako imate strpljenja...
Itebej jeste bio manastir 1219-e, i to benediktinski. Prvo pominjanje sela jeste vezano za "delovanje" monaha tog manastira. Naime, 1219-e se u spisima Čanadskog episkopata nalazimo da je pokrenut postupak protiv monaha itebejskog manastira. Oni su zlatne krstove i pehare istopili i kovali novac. Bili su dakle falsifikatori. 1221-e je manastir degradiran u niži stepen, jer su dotični monasi pobegli pred pravdom, jer su načuli da su vojnici krenuli da ih apse. Kako se degradirao manastir? Na mađarskom se kaže "taršaš kaptalan", a to bi značilo da je postala neka vrsta manastira pod svetovnom upravom, jer su njeni posedi dati na zbrinjavanje jednom velmožu. Može se reći da je manastir privatizovan?
Itebej se 1219-e pominje i u papskim dekadno poreskim registrima. A pominje se i 1239-e u istim izvorima. Manastir je i dalje postojao samo sa manjim ovlašćenjima.
Itebejske posede (od rumunske granice, pa čak od rumunskog Oteleka, do Kleka) 1276-e kupuje porodica Čanad, pa 1319-e je dobija Tamaš iz roda Kartal (kapetan tvrđave Iljed). Itebejskim posedima su tad pripadali još četiri sela: Deršk (ili Harumderšk), Sveti Đorđe, Dvor-Udvarnok i Vida.
Ova poslednje pomenuta porodica je posle uzela ime po selu i postala porodica Itebejski (Ittebei).
Našao sam spisak crkvenih naselja srednjeg Banata (tada Torontalske Županije u crkvenom smislu, ta Torontalska Županija je bila mnogo manja nego ona iz 19. veka, zato pišem srednji Banat): Baka, Itebej, Modoš, Tarnok, Urhida, Želj. Modoš je Jaša Tomić danas, a Tarnok je Torak.
Ovaj podatak je iz 1332-e i 1333-35-e. Pod crkvenim naseljem razumem naselje u kojoj je bilo crkava ili manastira. Ovaj spisak je isto neki poreski, a najviše je oporezivan Modoš.
Zapis iz prvog dela 14. veka kaže da se iz Bečkereka u Temišvar išlo sledećim putem: "Iz pravca Bečkereka putem za severoistok prolazeći kroz Besermenj (mađarski: Böszörmény) i Itebej stiglo se do Urhide gde se prelazio Stari Tamiš, da bi se stiglo u Temišvar."
Oko 1330-e se piše da su granice Torontalske crkvene Županije: Na zapadu reka Tisa od Akača do Aradaca. Odavde na jug granica je prelazila preko Bečkereka, a na istoku Boka, Modoš, Itebej, i Žombolja su krajnja naselja. Severna granica se dužila od Žombolje, preko Kikinde do Akače.
Odakle Itebeju ime Itebej?
Prvo ime je bilo Withubu. Po mađarskom jeziku fonetično se čitalo Itöbö (čitaj: Itoeboe). Skraćeno, bez nagađanja: ime naselja se satoji od dva dela - Ite i bö (čitaj: boe). Ite je bilo mađarsko ime korišćeno do kraja 13. veka. A bö (čitaj: boe) potiče iz turskog vojnog rečnika - vidi reč bej. A znači vođa roda. Mađarski narod u vreme (896-e) i malo posle (do 13. veka) naseljavanja se sastojao od sedam plemena. Svako pleme se sastojalo od sedam roda. Po meni je logično da je Itebej bio posed jednog vođe roda, koji vođa se zvao Ite. Otkud turski vojni rečnik? Mađari su živeli zajedno sa turcima u Zakavkazju negde oko 3. veka nove ere, i preuzeli su mnogo reči vezane za vojsku i upravu.
Mislim da sam zasad dosta napisao...
nastavak: Itebej je u 16. veku verovatno mnogo "propatio" od turaka. Ali sam nedavno saznao da je ispravnije reći pod turcima. Jer sam dosad mislio da su stanovnici Itebeja negde oko 1530-e pobegli pred turcima. Ali jedan prijatelj mi je pokazao knjigu u kojoj stoji, da su itebejci sredinom 17. veka plaćali porez turcima, a da je u selu bila i jedna vetrenjača, koja se posebno oporezivala, a u stanovništvu Itebeja je bilo i turaka. U to vreme u Bečkereku, koji se tad počeo razvijati, bilo tri vetrenjače.
Bilo kako bilo, Itebej nije rastao, nego se polako opustošio i do 1780-ih postala pustara, kad su se naselili srbi i mađari u Srpski i Novi Itebej.
Žitelji Srpskog Itebeja mađare iz Novog Itebeja nazivaju bikišanima, jer su se oni naselili iz okoline grada Bekeša u Mađarskoj. Po dijalektu mađari Bekeš nazivaju Bikiš, pa otuda i naziv bikišani.