Mozda nije prvo ali je sigurno najbolnije iz tog doba ranog djetinjstva. Dobijem ja na poklon neku formulu na naduvavanje. Bio neki sistem naduvavanja neznam ti ni ja ni cega i posle formula je mogla sa tim da predje bas dosta. I to igracka stigla ni manje ni vise vec iz Iraka. Svi su bili ljubomorni u drustvu a ja kreten prenaduvani nisam dao da se gleda u nju a kamo li da se neko igra. I tako slucajno meni ona ostane preko noci ispred kuce. Kako i zasto se to dogodilo ni sad mi nije jasno, valjda sam silom utjeran u kasne sate u kucu i u tom bijesu zaboravio na omiljenu igracku. Ujutru kad sam se probudio shvatim sta je bilo. No to je bio poslednji put da sam se igrao njome, moju formulicu je neko preduvao i otisla je ko zna gdje
. Jao mom bolu nije bilo kraja. Posle su mi kupili neku losu kopiju ali nije to bilo to...
I nakon svih ovih godina, kad god udjem u neku radnju sa igrackama, zivim u nadi da cu naci istu takvu negde...
