... kako sam uvek kad treba da ispričam dane u nedelji subotu zvala šestak. Neko glup je smislio da se dan posle petka ne zove šestak nego subota. I dan danas kad treba da kažem subota posle petka u sebi kažem šestak, nasmejem se kad skontam da me to još uvek drži, isto u sebi. I nervirali su me svi oni koji su nešto smislili da se nekako zove pa svi moramo da slušamo i tako pričamo. Zeleno sam zvala žuto, crveno je bilo crno, plavo je bilo belo... ko li je smislio da zeleno baš bude i zelene boje, nije mi jasno... sećam se da mi je jedinoj bilo zanimljivo tada u mom svetu... mojima nije, mislili su da ne vidim. Deda je imao problema sa vidom, pa su mislili da ću oslepeti. A ja tvrdoglava kao uvek, provalim da se plaše, pa još više da ih preplašim svašta lupam
Kaže mi prijatelj jedan
, kad su svi mislili da se farbaš u roze ti si ustvari bila plava. Da, kažem ja.
