[simke]

Zanimljiva tema.

Dugo sam bio jedinac. Aristokratski belog tena, plavkastozelenih očiju i plavičanstvene kose, obučen skroz u belo najverovatnije sam u sumrak među drugom decom izgledao kao neki zalutali andjeo ... iz šale mi je jedan, od mene malo stariji, komšija dao nadimak ''Gospodin Beli'' po nekom liku iz domaće humorističke serije koga je glumio otac glumice Vladice Milosavljević, poznatiji kao Gula.

Dugo nisam znao zašto me je majka tako oblačila u najranijem detinjstvu pa i tokom prvih godina škole.

Znao sam da u našoj kišnici živi Baba Roga, da su širom dvorišta sakrivene razne karakodžule i druga neka čudovišta. Na tavanu su bili neki akrepi a u podrumu takođe nešto čijeg se imena ne sećam. Preko puta ulice je živela jedna prava veštica, jako stara, zla i opasna kao i sve veštice.

Ni najmanje nije bilo lako biti dečak jedinac, kod moje za sve živo zabrinute majke, srećom kasnije mi se rodila sestra pa su i svi akrepi, karakondžule, baba roge i ostala čudovišta nestali ... valjda nisu podnosili tu moju malu veštičicu, kojoj je ruka bila zašivena za majčinu suknju.

Da li je sve to ostavilo neke posledice na mene?
Mislim da jeste i to ozbiljne.
Jako se plašim mraka i volem da se stisnem uz moju ljubav, što jače.
Baba Roge, Akrepi i Karakondžule me strašno pale, a skroz sam ravnodušan na one bezopasne iako mi se ponekad učini da su ipak opasnije one bezopasne ali da ne skrećem sa teme ...



• Postoji par stvari koje su mi manje prijatne, ali sam davno naučio da bez obzira na neprijatnost ne smem dozvoliti da strah zavlada mojim postupcima.
Takav pristup i stav su mi par puta u životu pomogli da bez ikakvih posledica prođem kroz neke prilično neprijatne situacije ...