Na ovaj razgovor za posao sam otisla "na blef".. Imaju oni moj CV vec mesecak dana kao i preporuke iz nekih firmi
, ali se niko ne javlja
.. Naravno nista sa Neba ne pada,pronadjem generalnog direktora (posle niza peripetija sa mojim vrljavim engleskim, o nemackom i da ne govorim) sa obrazlozenjem da imam zakazan razgovor
. imajuci u vidu da je relativno nova firma u pitanju, i da covek ima gomilu telefonskih poziva (sto danju, sto nocu).. Doticni gospodin me je "istresao iz gaca" sa pitanjima, pitanjcima, psihotestovima, testovima inteligencije
da ne racunam 2h30' cekanja koji su me rasturili. Stigli smo i do neke vrste "ugovora" sta bi bilo kad bi bilo, tacnije da li planiram jos dece
, kada?..
ako pocnem da radim "nece moci"
Znam, on pita, ja "pricam".
Odoh ja tamo opet za desetak dana, ako ne i pre, pod parolom "nemam sta da izgubim"
Ono sto mi je zaparalo mozak jeste:"Ala ste se danas picnuli!"
Prica o deci je posebna tema - genocidna
