Citat:
_baba_ kaže:
...
A kako se izboriti? Decije bolesti k'o decije bolesti. To se sve prelezi.
A kad je u pitanju operacija...
Mislim da je najvaznije ne pokazati pred detetom da postoje strah i strepnja.
I stalno im pricati.
Mene su u bolnici prozvali DraganA Lakovic. Nisam prestajala da pricam i pevam, cak i kad su spavali.  |
Mama koja nas zafrkava da je baba_patliDzan
je dala savet kada su u pitanju deca i njihovi strahovi - dečije "preživljavanje" zaraznih bolesti i (pre)operativnih muka .
A vama,roditeljima za "preživljavanje" treba još neko osim detetovog oca/majke - podsetila me je juče drugarica kada je pozvala jer Luka možda ima šarlah(ima pola obdaništa),pa da pita šta da radi.
Kazem joj šta znam, a posle razmišljam:ima u krajnjoj liniji net,ali...nije to to.Sigurniji je čovek uvek kada čuje informacije od nekog u koga ima poverenja i/ili nekog ko je kroz sve to prošao.
Razgovor uvek pomaže.
