[A6quattro]

Egzistencijalizam ili kako sam jeb‘o kurvu?

hmmm... gubitak smisla, gubitak egzistenicije, nisu ni masine u pitanju. Ne, nije ni vreme, nije moderna, ni postmoderna! Vratimo se na drvece! Zamislite! jednom smo davno napravili razliku, jednom smo se davno uzdigli na dve noge i postali sveznalice. Sveznajuca stvorenja koja mucaju, gutaju slova i izmisljaju stvarnost. Bili smo divno uokvireni u svoje ideologije, judaizam, protestantizam, luteranstvo, marksizam, fasizam, nacinalizam, hriscanstvo. Trazimo smisao, a mi produkti smo niceg drugog nego sopstvenog besmisla kako kazu ideologije u koje smo bezali trazeci slobodu. Izgubili smo licnost pre nego sto smo uspeli da je stvorimo. Zarobljene demokrate. Je l’? Individualnost? Kada smo uspeli da smislimo ovu rec kojoj se gubi znacenje? Ciji je ona produkt? Kako smemo da je koristimo kada ne znamo sta znaci? Besmisao kao pogonska snaga svuda oko nas. Svi cemo se zvati Zoran. Ne znam zasto... Ali neka se svi zovemo Zoran, malo da lazno propagiramo jednakost… Nemogucnost da se izrazimo, nemogucnost da uspostavimo vrednost, postojanje svetskog djubrista, zivot djubreta, ideologija djubreta. Ali ne, mi, sveznalice, mi koji prolazimo kroz njega se ne ukaljamo. Pa kako je to moguce? Kako je moguce da nismo zagazili u sva govna svih proteklih ideologija i svih proteklih misli, produkata, samo smo se polako provlacili. Materija nam pred ocima. Materija nam u dusi. Zasto se gubimo? Strano nam je ono sto smo sami napravili? Nemocni smo. Nemocni - sricao je dok mu je pena isla na usta kao besnom psu. Mi smo stado. Ne postoji odgovornost , ne postoji sloboda, ne postoji slobodna volja. Postojimo mi, sveznajuci mravi, deca revolucija, deca kapitalizma, deca nasih roditelja. Mi smo samo jos jedna karika koja rodjenjem preti da ce ugroziti stabilnost koja je postojala, pod pretpostavkom da je ikada postojala. Sve mi znamo. Hodajuce predrasude, izmorene marionete. Crvi, kazu neki da smo u osnovi losi. Ne, mi smo u osnovi dobri, imamo predispozicije... Ha! predispozicije? Sta je to? Vratite nas u dzunglu tamo nam je mesto. Da se koljemo i karamo sa majmunima ionako smo ih izdali. Ajmo u destrukciju, tako je najlakse. Unistimo tradiciju, unistimo sve nase produkte ionako ne znamo zasto smo ih napravili, ionako su tudji. Svakako su sami za sebe postojani ali nema niko da ih primi. Ne moze se osetiti sve nas programirati, ubijte nas sve, svi smo mi zalutali ovde negde. Menjajte svet pizda vam materina, menjajte svet ako ste tako pametni, svemoguci. Nosite se svi u pizdu materinu da vam ja kazem. U pizdu materinu da se nosite… Svi, svi do jednog...

Monolog prekide skripa teskih drvenih vrata i pomesa se sa zvukom casa gurnutih sa stola. Niko od redovnih gostiju nije obracao paznju na pijanog sredovecnog profesora koji je ponavljao vec poznate reci, koliko se cetiri para ociju ucvrstilo na ulazna vrata. U kafanu useta zenska silueta. Na stiklama koje su ostavljale jasan zvuk na poplocanom patosu. Priblizi se sanku i sede na stolicu. Sa sebe skide zimski kaput i esarpu zelene boje. Kratka suknjica joj je otkrivala veci deo butine blesteci od vestacke koze zajedno sa cizmama. Uska bluza joj je otkrilavala grudi, a njena duzina naslage koze tek vidljivog stomaka. Na nekoliko stepeni ispod nule njena je odeca izgledala oskudno i minijaturno. Narucila je pice i zapalila cigaretu. Kako je nisu vidjali ranije u ovoj kafani probudi znatizelju svih prisutnih...
... - Zasto dama sedi sama? Znajuci da je recenica klise ipak je izgovori i prekide njena razmisljanja.
- Ima nas vise i lepo nam je zajedno, odgovorila je gledajuci u dno case.
- Mladicu, doviknu konobaru. Meni jos jedno pivo, a dami sta pije i okrete se prema njoj, priblizavajuci svoje debelo telo kolenu njene desne noge. Dakle, kazes, ima vas vise? A koliko vas je to vise ako bi mi odgovorila - upitao ju je kroz podsmeh.
- Ima nas dvoje. Ja i oni - izusti neodvajajuci pogled sa sanka.
- Ahaa... zanimljivo i sta vi radite?
- Spajamo se...
- Spajate se? A kako se to spajate – upita ironicno.
- Mozemo da pricamo o necemu drugom, ionako ne biste razumeli, prekide ga dama
- A o cemu drugom bi da pricamo?
- Recimo, o velicini Vaseg penisa. To je zanimljiva tema.
- O velicini mog penisa - pogleda je samouvereno ?
- Da ako uopste vredi pricati o tome, ako je dostojan price - nasmeja se ironicno gledajuci i dalje ispred sebe u poredane flase viskija, konjaka, likera i ostalih obojenih pica.
- Pa ne radi se o tome da li je on dostojan price, vec mislim da bi najbolje bilo da ga vidis. Kada ga vidis kasce ti se samo, rece smejuci se.
- A sta ce mi se kasti? – izgovori naglasavajuci poslednju rec.
- Pa koliko je velik ili dobar u onom sto radi...

Konverzaciju prekide glava konobara koji se necujno priblizio i stavljao pice na sank. Ona je zapalila cigaretu, povukla dim i naslonila se unazad na naslon stolice, otkrivajuci nabrekle grudi, kao u tek zatrudnele zene. On je sipao pice i ispio polovinu case. Cutali su, ali je ipak izgledalo kao da njoj tisina vise odgovara, kao da se utapa u nju. Kao da postaje njen sagovornik a ne covek do nje, dok se on gubio u njoj, sve dok se zadah piva nije osetio kada je neocekivano podrignuo. Postideo se i slabasno osmehnuo ali bese mu najvise neprijatno zbog cinjenice da kod nje nije izazvao ni najmanju reakciju. Sedela je mirno, uvlaceci dim za dimom i gledala ispred sebe duboko izgubljena u daljini. Shvatio je da ga jos uvek nije ni pogledala, nije mu videla oziljak na obrazu niti tek izraslu bradu. Potpuno je bio bestelesan ili se u pitanje dovodila samo telesnost njegovog polnog organa.
- Pa da nazdravimo nasem suretu - rekao je osecajuci se pomalo prozirnim.
Podigla je casu sa sanka, na kratko je klimnula i ispila ostatak tecnosti.
- A cime se Vi bavite ako smem da pitam - prekinuo je tisinu.
- Prostituisem se u slobodno vreme…

I was thinking to myself this could be heaven or this could be hell, culo se tiho sa radia. Covek se zagrcnuo od priznanja takve vrste ako se ono moze smatrati istinitim, pomisli on. Ipak ona ne izgleda kao zena sumnjivog morala, ne izgleda kao kurva, niti kao one za koje mi je majka u mladosti pricala razne gadosti, niti kao one iz njegovih najperverznijih fantazija.
- Kako to mislis prostituises u slobodno vreme - izusti postidjeno.
- Da li je moguce da je Vas kurac toliko nezanimljiv u odnosu na pricu o mom prostituisanju koju Vi - ti ionako ne bi shvatio - izusti napadno.
Cekajte malo gospodjice... ne stize ni da dovrsi recenicu kada ona istrgne svoju desnu ruku, pruzajuci prste kao da mahnito otresa vodu sa njih, pokazivajuci burmu na ruci.
- Kao sto mozes da vidi ja gospodjica nisam i trgnu ruku besno nazad spustajuci je na butinu.
- A reci mi onda sta tvoj muz kaze na sve to - upita naprasito.
- Gospodine, umilno ce ona, mi nismo ovde da se pitamo sta moj muz misli o tome. Potom ustade naglo sa sankerske stolice produzavajuci korak ka toaletu. Covek ostade sam sa sobom i neverovatnom ponudom.Takva se ponuda ne odbija - izusti on poluglasno, osvrcuci se oko sebe i kreveljeci se pobedonosno. Iako u nedoumici, krene za njom propracen raznoraznim pogledima. Otskrinu polako vrata toaleta i zatekne je kako stoji rukama naslonjenim na lavabo gledajuci svoj odraz u polupanom ogledalu. Naginje se iza nje priblizavajuci joj se potpuno tezinom svog tela i pocne da se umiljava. Ona se ni ne pomeri. Podize tesnu suknju, spusta gacice... On otkopca slic. Vadi ud i ulazi u nju. Pocinje da se klati napred nazad i da prodire sve jace namestajuci se u odgovarajuci polozaj. Ubrzo pocinje da stenje. Ona ne skide pogled sa ogledala. Ispred sebe posmatrala je svoje unakazeno lice koje se pomeralo napred nazad. Ne potraja dugo a on vec ispusti poslednji krik.
Izvadi ud i zakopca slic. Izadje iz toaleta.Ona podize gacice i spusti suknju. Odvrne slavinu i pocne da pere ruke.
Zaustavi se na svom liku u ogledalu jos jednom kao da je lik u ogledalu trebalo da progovori, gledajuci kroz njega nekoliko minuta. Okrece se i izlazi napolje.Prilazi sanku, uzima svoj kaput i izlazi kroz ista vrata na koja je usla. Iza sebe cuje razna dobacivanja i vredjanja. Odlazi do kola,otvara vozaceva vrata i seda u njih. Na suvozacevom mestu pronalazi svog supruga u istom polozaju u kojem ga je ostavila, muza koji se iznenadi brzinom povratka. Pali cigaretu i uvlaci dim. Dim ispunjava koliko misli toliko i prostor.

- Znas da ne volim kad pusis u kolima rece on iritantno.
- Zaboravila sam da ispeglam Aninu kosulju - nastavi ona poluglasno.

Naslanja se na sediste i pocinje tiho da place. Suprug je ljubi u obraz, ostavljajuci vidljivu pljuvacku na njemu, izlazi iz kola i odlazi na posao. Ona pali auto i krece kuci. Na putu do kuce oseti kako joj suze jace klize niz obraze. Izbrisace ih pre nego sto se Ana probudi i uspe da ih uoci.

mooxx