Citat:
euridika kaže:
Imamo 14 godina i tada već treba da donesemo zrelu odluku da li hoćemo da idemo u neku srednju stručnu školu ili u gimnaziju koja nas obavezuje na studiranje. Posle gimnazije sa 18-19 god. odlučujemo čime ćemo se baviti u životu. Izbor je veliki i pitanje je da li ćemo da idemo za onim što nam srece želi ili za nekim zanimanjem koje bi moglo da bude profitabilno.
|
Ja sam se za svoje zanimanje koje sam izabrao odlučio pre 14. godine. Još u predškolskom uzrastu su me mačevi zanimali više od pištolja. Ni sam ne znam koliko sam se puta igrao mačevanja sa bratom i drugarima. Druga igra koju smo takođe praktikovali je potraga za blagom. Jedan od nas bi kod kuće nacrtao neku mapu sa zakopanim blagom i mi bi se sutradan rastrčali po kraju prateći tu mapu koja će nas odvesti do tog blaga.
Kako sam rastao, moje interesovanje za prošla vremena nije jenjavalo, tako da se još uvek sećam udžbenika Poznavanja društva kada smo počeli da učimo istoriju. Prva lekcija je bila doseljavanje Slovena, a od ilustracija je bila jedna slika nekog razrušenog srednjovekovnog grada, i mapa rasprostiranja Slovena. Sve te lekcije sam upijao kao sunđer. U petom razredu osnovne, tj. kada sam kupio knjige, prvo što sam prelistao bila je knjiga iz istorije i istorijska i geografska čitanka. Tada su mi omiljeni predmeti bili istorija i geografija (dok smo učili o svemiru i Sunčevom sistemu), a od šestog razreda to je bila samo istorija, mada me je gradivo koje je obuhvatalo drugu polovinu XIX veka malo zamaralo, dok Drugi svetski rat nismo obrađivali zbog bombardovanja.
Citat:
euridika kaže:
Koliko ste bili informisani o srednjo školi koju ste upisivali? Koji su bili razlozi da upišete baš tu školu?
Za one koji su nastavljali dalje posle škole kako su se odlučivali za određeni fakultet?
|
Ja sam tada imao sliku čime želim da se bavim, i gledao sam da prilagodim srednju školu mojim interesovanjima. Pošto me više zanima materijalni deo istorije, od društveno-političkog, ja sam rešio da jednoga dana postanem arheolog. U skladu sa tim sam tražio srednju arheološku školu, ali sam se razočarao kada sam saznao da tako nešto ne postoji, ali je ostvarljivo ukoliko posle srednje škole upišem odgovarajući fakultet.
Izbor srednje škole koju ću pohađati je izgledao ovako. Jutro kada su se predavali papiri za upis, ustao sam, obukao sam se, uzeo informator i potražio školu do koje sam mogao najlakše da dođem gradskim prevozom, pošto živim na periferiji. Izbor je pao na ekonomsku školu, a pošto nisam znao gde se ona nalazimalo sam lutao. Tražeći nju ja sam obišao prvo neku osnovnu školu, pa Zemunsku gimnaziju, onda smo produžili preko Poljoprivrednog fakulteta, dok na kraju onako izgubljeni nismo došli do cilja. Kroz srednju školu sam prošao bez problema (iako nisam bio zainteresovan za nju), i na kraju četvrte godine su počele priče šta dalje. To me nije opterećivalo pa sam se bacio da vidim gde je Arheološki fakultet. Ni njega nije bilo, ali na Filozofskom fakultetu postoji upravo taj smer. Prijemni položim bez problema i posle toliko godina konačno sam bio na pravom putu da ispunim dečački san.
Citat:
euridika kaže:
Koliko entuzijazma, a koliko računice ili kompromisa je bilo uključeno? Kada kažem kompromis mislim npr. "Ne ide mi matematika pa ću da preskočim sve tehniček fakultete i odem na prava iako me prava uopšte ne zanimaju"
|
Entuzijazam je bio nemerljiv. A što se tiče kalkulacija, gledao sam samo da izbegnem fiziku, ili da je bude u što manjoj količini, jer mi ne leži.
Citat:
euridika kaže:
Koliko nam je prostora ostavljeno da radimo ono što volimo?
|
Dovoljno, samo što u velikoj meri ono što volimo nije ono što će nam doneti mnogo novca. Ja sam izabrao ono što volim.
Citat:
euridika kaže:
Koliko smo znali šta ustvari upisujemo i šta ćemo moći da radimo kada to završimo?
|
Nisam znao mnogo toga, ali mi je bila sledeća misao na pameti: ako završim za arheologa i ukoliko se ukaže prilika da se zaposlim u toj oblasti ja neću imati prepreka, a ako nema posla u toj struci onda imam ekonomsku školu kao rezervu. Za razliku od toga, ako ne završim, mogu da traže arheologe na svakom ćošku, ali ja i pored tolike ljubavi i želje neću moći time da se bavim, već ću morati da se zadovoljim nečim drugim, što bi opet bilo nešto sa ekonomskom školom. Malo je konfuzno objašnjeno, ali je meni kristalno jasno.
Citat:
euridika kaže:
Da li nas animiraju i informišu dovoljno o našim mogućnostima?
|
U vreme dok sam ja upisivao to nije bilo dovoljno rasprostranjena pojava, ali se sada iz godine u godina situacija popravlja.