Da, voleo bih da budem hrast.
Al' onaj stoletni, da preskocim celu pricu tanusnog stabla i svega sto ide uz to. E, onda bih slusao vetar, i govorio njegovim jezikom, i grlio bih svojom krosnjom zrake Sunca...pustio bih divlje golubove da se gnezde izmedju grana...gledao vreme kako protice pored mene, kao reka...milovao travu hladovinom...mozda bih cak dozvolio nekom klincu da mi ureze u koru ono srce i ime voljene devojcice (bez da ga cvrknem zirom po glavi
), i cuvao mu ga dok oboje ne budu deka i baka i gledao njihove setne osmehe pri pogledu na svoju mladu ljubav...
Voleo bih da budem hrast. Stoletni.