Romantični odlazak u pozorište...
Nabavka karata
17 oktobar 14:3O scena u agenciji za prodaju ulaznica.
Plavuša sa ogromnim cvikerima za koje misli da joj dobro stoje,
sedi iza TFT monitora i pokušava izgledati inteligentno (što joj zbog
ogromnih grudi, zarobljenih u belu bluzicu, jako teško polazi za rukom)
Ja neobrijane brade i obrijane glave stojim pred pultom i čekam da me
udostoji pažnje između dve partije pasijansa.
- Dobar dan! Želeo bih dve ulaznice za pozorište...
Odsutni par očiju me začuđeno promatra kroz +3 dioptriju.
- Za koju predstavu biste želeli?
- Ništa konkretno nisam odabrao. Bitno je da je predstava 19-tog
naveče i da počinje posle 2o:oo časova.
Poželjno bi bilo da je komad nešto klasično ili barem veselo.
Supruzi je rođendan i nebih da je iznenadim nekom predstavom
gde dva sata neprekidno, nekakav padavičar obučen u lila helanke,
vrišteći pokušava objasniti svom gumenom piletu zašto želi izvršiti
samoubistvo.
- Aha!
Plavuša me promatra kao da sam upravo izašao iz šahta u ronilačkoj
opremi.
- Za 19-ti ne verujem da će biti još slobodnih mesta bilo gde ali pogledaću...
Nesretnica je dohvatila optičkog miša i počela ga maltretirati svojim
dugim veštačkim noktima. Dok sam čekao, beskrajne trenutke sam prekratio
razmišljanjem, kako plavojka sa tim noktima može da uhvati ud svog partnera.
Verovatno mu kita izgleda kao zaseckana riba pre prženja.
- Nažalost za sve klasične predstave, ulaznice su već odavno rasprodate.
Morali ste mnogo ranije da mislite o nabavci karata.
- Pobogu koliko ranije? Pa 19-ti je tek prekosutra
- Gospodine, ulaznice za pozorišne predstave se rezervišu po dva meseca
ranije. Možete pokušati pred samu predstavu, ispred ulaza od nekoga otkupiti
ulaznicu. Dešava se da neko odustane...
- Dešava se naravno... evo ja sam već skoro odustao. A jel ima možda neka
moderna predstava koja još nije rasprodata?
- Samo trenutak...da proverim...
Nokti zaklepetaše opet po mišu ko sablje u nekom jevtinom kung-fu filmu.
- Imate sreće!
- Zaista? Gde! Gde!
- Ovde na Avangardnoj bini ima još 16 slobodnih mesta...
Kad čujem reč avangarda, već mi popuste anusni mišići i podignu mi se obrve.
- I o čemu se radi u toj predstavi?
- Paaa ... ovde u opisu stoji da je to grupa mladih talentovanih glumaca
koji su pokušali da kreiraju jednu vrstu ekspresionističkog izražaja koji se
zasniva na komunikaciji bojama i životinjskim kricima sa kojima ukazuju na
glavne aspekte egzistencije jedinke u sirotinjskoj četvrti bez normalne
infrastrukture.
-
Aha!.................To su znači nekakvi ludaci!
- Žao mi je
ali to je jedina predstava za koju još ima slobodnih mesta.
- Pa hvala vam na pomoći...razmisliću još.
Izašao sam na ulicu i nazvao svog kolegu čija žena radi kao glavni sudija
u jednom otmenom okrugu Budima.
Za petnaest minuta me je on pozvao i saopštio mi da dođem do njega
jer je nabavio časkom dve karte za Kraljicu čardaša 19- tog uveče u 21:OO.
Ne treba da platim, nego samo da mu popravim slavinu u tuš kabini - jer kaplje.
I u Budimpešti se najbolje prolazi ako se primenjuju srpski metodi.
Pripreme pred odlazak u pozorište.
19. Oktobar 19:3O
- Baš si mogao i ranije da kažeš da odlazimo u pozorište
Ništa nisam sada pripremila šta da obučem.
Najbolja supruga na svetu stoji ispred ogromnog ormana iz koga je u paničnom
napadu beznađa, izbacila pola stvari na patos. Orman je sada izgledao kao
neko ko se ispovraćao posle slave.
- Ali srećo moja...kakvo bi to rođendansko iznenađenje bilo da sam ti rekao
nedelju dana ranije?
Izbezumljeni pogled mi je nagoveštavao da se ogromna bitka vodi trenutno
u malom prostoru iza tih besnih smeđih okica. Najzad nastupi varljivo primirije.
- Baš si sladak...stvarno je lepo od tebe....ali šta da obučeeeem
Odlazim u dnevnu sobu da nađem malo mira među kerovima koji su se baš
nešto podžapali. Jedan je dovatio kraj stolnjaka i povukao tako da je
komad rođendanske torte pao na pločice. Drugi je iskoristio priliku i poćeo
da liže šlag koji se rasprskao naokolo.
Idiličan prizor kao na na uljima flamanskih
slikara sa kraja 18-tog veka.
2O:O5 Supruga ulazi u dnevnu sobu dopola obučena...
- Jel izgledam debelo u ovoj haljini? Šta misliš?
- Mislim da ćemo zakasniti. Traba još da stignemo tamo kroz gužvu i da
pronađemo parking. Haljina je odlična, fantastično izgledaš, samo požuri malo.
-
Znam! znam da misliš da izgledam debelo u ovoj haljini ali nećeš
da mi kažeš. Poznajem taj pogled...
Nikad u životu nisam rekao najboljoj supruzi na svetu da izgleda debelo
čak ni kada je bila u osmom mesecu trudnoće. Tako da stvarno ne znam
koji je to pogled zbog kojeg se toliko uzbuđuje. Verovatno halucinira.
2O:35 Sedamo u auto, moja supruga namirisana, perfektno obučena,
sjajne frizure i izazovnih dugih čizama navodi me na misao da odložimo ovaj
odlazak u pozorište i da se momentalno upustimo u divlje raskalašne igre
na zadnjem sedištu... i ja imam ponekad halucinacije.
Vozim kao ludak glasno psujući svakoga ko poštuje saobraćajna pravila.
Izuzetno sam kreativan u pronalaženju novih i novih "psovnih konstrukcija"
dok se probijam kroz gužvu mekokitnih mongoloidnih penzionera koji su večeras
svi seli u svoje krntije od 15 konjskih snaga, da bi vozili u konvoju ispred mene.
2O:55
- Parkirao si tako da onaj sa golfom ne može da izađe...
- Ko mu jebe mater... što vozi golfa.
- A to je sada bitan faktor što je to golf... pomeri se malo da čovek može
da izađe.
- Kako da nije bitan faktor... da vozi bicikl mogao bi izaći ladno. Ko ga jebe
kad oće da vozi golfa neka se strpi do kraja predstave.
21:O3 Ulazimo u pompezno osvetljeni hal velikog narodnog pozorišta
velika većina ljudi je već zauzela mesto u sali, koju iz nekog neobjašnjivog
razloga normalan čovek ne može naći, bez tuđe pomoći.
Pred ulazom u salu nas ljubazno obaveste da je garderoba obavezna i da
moramo da se vratimo i odložimo kapute. Garderoba je takođe smeštena tako
da bi se i vijetnamski specijalci oduševili ovom umetnošću maskiranja.
Provukli smo se gazeći preko nožnih prstiju ostalih posetilaca do naših mesta.
Jedan se gizdavi pajac nešto kao bunio ali sam mu opsovao na ruskom...
Od toga se mađari uvek useru.
Predstava
21:1O Neka fukara se izšetala na jako osvetljenu binu i počela da arlauče...
Pozadina je bila naslikana kao nekakav socrealistički plakat samo sa puno
kičerskih detalja. Izlazili su tu i nekakvi drugi ljudi koji su pri pogledu na ovu
prvu, čudno obučenu kreaturu, takođe počeli da arlauču ko keruše polivene
vrelom vodom. Koliko sam ja shvatio neko je tu bio zaljubljen u nekoga a neko
drugi nije ali to ga nije sprečavalo da polaže prava na ovu zaljubljenu osobu
iz nekakvih maglovitih razloga. Svi su bili nešto jako uzbuđeni i to su iskazivali
sve žešćim pokretima i glasnim pevanjem. Do kraja su ipak uspeli nekako
da spoje onu zaljubljenu osobu sa onom osobom u koju je bila zaljubljena,
a ova nezaljubljena osoba je našla nekakvu drugu alternativu. Svi su tad bili
beskrajno razdragani i sretni zbog takvog razvoja situacije, što je naravno
dovelo do ponovnog kolektivnog arlaukanja.
Najzad kraj
23:O5
- Baš je bilo lepo... mogli bismo češće da dolazimo u pozorište.
- Aham... bilo je sjajno...drago mi je da ti se svidelo.
Vozač golfa je stajao vidno uzbuđen pored svog auta.
Po garderobi njega i njegove žene, zaključio sam da su i oni bili na predstavi
tako da nije mogao baš puno čekati. Prišao sam i taman kada htedoh primeniti ruski metod,
pogledao sam čoveku u oči. Video sam slomljenog čoveka. Prepoznao sam
letargičnu prepuštenost sudbini koju sam i ja upravo osećao nakon ove
predstave. Izvinuo sam mu se ljubazno i rekao da ću se odmah skloniti.
Samo je klimnuo glavom i seo u auto da upali motor. Razumeli smo jedno
drugoga, uprkos tome što on vozi golfa.
Usput mi je žena naslonila glavu na rame i rekla
- Baš je bilo romantično veče. Volim te!
Gledao sam isprekidanu liniju na putu i razmišljao o tome kako sam nekom
nepravdom života, osakaćen od romantike. Ali ako ona kaže da je to romantično...
Ja joj verujem
