[Andjelika]

Secam se jednog filma, ali ne i naziva istog.....
U svakom sluchaju, on je poznati pisac koji zivi sam, bolesno pedantan, svakog dana rucha u istom restoranu i sluzi ga ista konobarica...
Jednom se njoj sin razboli i ona ne dodje na posao, a on krene da je trazi... Plati lechenje njenog sina, a sa njom neprestalno ratuje jer je poprilichno "tezak" chovek....
U nekom momentu, njih dvoje kretju sa njegovim komshijom pederom kod komshijinih roditelja da ih moli za pomotj jer je ostao bez sredstava za zivot a nema inspiraciju da crta....

Ovo dvoje se neprestalno svadjaju iako se medjusobno privlache. Medjutim, on uvek kaze pogreshnu stvar u pogreshnom trenutku... I ona mu u jednom momentu kaze kako bi bilo pravo chudo kad bi joj uputio neki kompliment, a ne samo kritike. Tad je on pogleda i kaze joj ( parafraziratju) : "Setjash se one notji kad si onako pokisla upala u moj stan i rekla mi da nikad neces spavati samnom, ma shta ja uchinio za tvog sina? E, te noci sam odluchio da ponovo pochnem da pijem lekove (za smanjenje tog njegovog perfekcionizma, shta li vetj), i od tada ih redovno uzimam."
Ona ga u prvom momentu ne razume ( verovatno je ocekivala da joj kaze kako su joj lepe cipele/suknja...) , ali na kraju ipak shvata shta je on njoj to rekao i shvata koliko mu znachi bez obzira na njegovo chudno ponashanje.

Ko je gledao film znace o chemu pricham......

Eto, to shto je on zbog nje pozeleo da bude bolji chovek i pocheo redovno da pije lekove, za mene je romantichno. Pravi dokaz privrzenosti!
A ne prazni komlimenti i laskanja.