Sta je to planeta?
1.To je telo koje direktno oblece zvezdu, dakle ne kao sto to cine sateliti koji oko zvezde idu kruzeci istovremeno oko drugog tela,
2.To je telo dovoljno malo da se u njemu ne moze razviti unutrasnja nuklearna fuzija, inace bi to bila zvezda,
3.To je telo dovoljno veliko da ga njegova sopstvena gravitacije formira u sferni oblik.
Masa svih planeta zajedno cini 0.135% mase Suncevog sistema.
Mase u Sunveom sistemu
Sunce: 99.85%
Planete: 0.135%
Komete: 0.01% ?
Sateliti: 0.00005%
Asteroidi: 0.0000002% ?
Meteoroidi: 0.0000001% ?
Gas i prasina: 0.0000001% ?
Sunce posmatrano sa:
(date su srednje ugaone vrednosti)
1. Merkura: 1°22'40"
2. Venere: 44'15"
3. Zemlje: 32'01"
4. Marsa: 21'
5. Jupitera: 6'09"
6. Saturna: 3'22"
7. Urana: 1'41"
8. Neptuna: 1'04"
9. Plutona: 49"
Podele planeta
• Po svom polozaju planete se dele na unutrasnje i spoljne, a kao granica uzima se glavni asteroidni pojas koji se nalazi izmedju Marsa i Jupitera. Prema tome unutrasnje (engl. inner) planete su: Merkur, Venera, Zemlja i Mars, a spoljne (engl. outer): Jupiter, Saturn, Uran, Neptun i Pluton.
Ponekad se unutrasnjim planetama (engl. inferior) zovu one koje su blize Suncu od Zemlje (Merkur i Venera), tj. tada je granicnik za ovu podelu putanja Zemlje. Ostale planete od Marsa do Plutona su spoljne (engl. superior).
• Prema strukturi planete se dele na terestricke i jovijanske. Teresrticke (terra = lat. zemlja) planete imaju cvrstu, stenovitu povrsinu, relativno su velike gustine, sporo se rotiraju, nemaju prsten i imaju malo satelita ili ih uopste nemaju (Merkur, Venera). U njih spadaju sve unutrasnje planete: Merkur, Venera, Zemlja i Mars. Od ovih Venera, Zemlja i Mars imaju atmosferu, dok je Merkur prakticno nema - tj. ona je veoma razredjena tako da o njoj i ne mozemo govoriti u ovom nasem, zemaljskom smislu.
Jovijanske planete su slicne Jupiteru. To su gasni giganti sastavljeni uglavnom od vodonika i helijuma, male su gustine, imaju brzu rotaciju, prstenove i puno satelita i verovatno malo cvrsto jezgro. To su Jupiter, Saturn, Uran i Neptun.
Pluton se ne uklapa dobro ni u jednu grupu planeta i mogao bi da predstavlj i zasebnu kategoriju. To je ledena planeta sa izduzenom putanjom.
Velicine
• Po velicini dele se na male (ne treba ih brkati sa malim planetama, tj. sa planetoidima): Merkur, Venera, Zemlja, Mars i Pluton i njihovi precnici ne prelaze 13000 km. Gigantske planete su Jupiter, Saturn, Uran i Neptun. Njihovi precnici prelaze 48000 km.
• Postoji i istorijska podela po kojoj u klasicne planete spadaju sve one koje su poznate od preistorijskih vremena i koje se vide i golim okom. To su Merkur, Venera, Mars, Jupiter i Saturn. Moglo bi smo reci i da su to prave planete posto su im to ime, planete, dali Heleni. U anticnko doba nije bila poznata priroda ovih tela i uocavalo se jedino njihovo brzo kretanje u odnosu na zvezde, pa otuda i potice naziv planete sto je znacilo lutajuca zvezda. Moderne planete su one koje su otkrivene u novije doba i koje se vide jedino pomocu teleskopa. To su Uran, Neptun i Pluton. Uran je otkrio W. Hersel 1781, Neptun J. G. Gale 1846, a Pluton K. Tomba 1930.
