[morrib]

Kada bi radikali svoju radikalsku retoričku oštrinu, mudro ublažili, a demokrate svoju demokratsko radikalsku oštrinu i netrpeljivost takođe ublažili, na političkoj sceni Srbije bi bili drugi ljudi i drugačiji kvalitet života bi ovde bio. Koji su to drugi ljudi? Pa ma kako se politički zvali, ili starnci pripadali, imali bi mekše i šire humanije razmišljanje o dobrobiti ovog naroda i budućnosti ove zemlje, i nebi odgovarali ujedom na ujed, jer ujeda nebi bilo. Ovako radikali potežu u pomoć opciju nacionalizma na granici legalnosti, a demokrate da bi ojačali još, potežu sa beskrajnom pomoći neprijatelja. I jedni i drugi grade imidž da je pripadnost njihovoj političkoj opciji jedini spas za mlade generacije, tako da se polako stvara izraziti polaritet među mladim ljudima i uverenje da su oni drugi ološ i sramota za zemlju u kojoj žive. Tenzije su tolike, a niko ne razmišlja koliko je otrova u mlade duše ubačeno, i šta će biti sa njima u budućnosti i ovom zemljom?